Епархија жичка, са благословом свог Архипастира Јустина, изнела је уочи сверадосног празника Васкрсења Христовог пред свештенство, монаштво, верни народ и све заинтересоване читаоце нове странице свог часописа.
Жички благовесник овога пута доноси тематску рубрику са пет текстова. Доцент Православног богословског факултета у Београду др Ненад Божовић је аутор текста под насловом „Праслике Васкрсења у Старом Завету“. Овде је изнет велики број личности и догађаја из Старог Завета који су праобраз и наговештај догађаја Васкрсења Христовог. Божовић закључује: „Имајући у виду све наведено можемо да закључимо да Стари Завет не само што је живописно наговестио новозаветне догађаје спасења, него је важан и актуелан и данас, јер нам даје опис онога што очекујемо у будућем веку. Свеопште васкрсење ће бити у телу, грешници који се нису оправдали очекиваће Суд, а праведници ће ући у Царство Божје, гледаће Христа очима својим и орошени божанским светлом певаће они који су устали из праха“.
Јереј Младен Миливојевић, парох ивањички, у тексту под насловом „Кириопасха“ објашњава овај богослужбени и хеортолошки феномен који настаје када се поклопи датум празновања Васкрса са празником Благовести. Детаљном анализом околности везаних за овај недовољно истражен пример литургичке недоумице, значајно доприноси разумевању истог и трасира путеве за нова истраживања у истом правцу.
Милорад Васиљевић у тексту „Смисао Христовог страдања“ износи велики број светоотачких увида на разматрану тему. Међу њима су и речи Светог Григорија Чудотворца: „Оно што страдања чине онима који су подложни страдањима, то исто Нестрадални чини страдањима својим страдањем, јер се услед личне нестрадалности показао као страдање страдања“.
Монахиња Христина (Стојановић) под упечатљивим насловом „О ваљаној жртви или како ићи кроз живот сигурно“ исписује психолошки веома дубоке, а теолошки високе узлете мисли на тему жртве. Питања слободе, вере, жртве, покајања, укрштена су са литургијским опитом који свему даје смисао. Она закључује: „све то треба да предамо Богу. Јер, много више од жртве је дати део себе и одустати од нечег што јеси, него просто дати нешто што поседујеш. Да, знам, то је све много лакше рећи него чинити, али морамо отпочети рад на томе. Одмах. Јер: Бити спреман, то је све“.
Протонамесник Александар Р. Јевтић у тексту „Васкрсењем против нихилизма“ анализира феномен нихилизма у философском и књижевном стваралаштву указујући на корене духовне кризе која је допринела ширењу духа негације и деструкције. Однос теологије према изазовима деветнаестогвека, првенствено на Западу са преносом на Исток, резултирао је све мањим утицајем теологије у јавној интелектуалној сфери двадесетог века. Указујући на неопатристичке кораке ка дијалогу са другим дисциплинама о важним темама антропологије, пише: „Место на коме данас можемо многе спасити од савременог нихилизма, који се јавља као одсуство смисла живота (манифестованог у виду различитих деструкција и аутодеструкција) јесте Црква. Она нам уместо замагљеног погледа пред амбисом бесмисла и непостојања (оног изворног небића које је Бог кроз стварање даривао изворним постојањем), па даље пада у схизофренију и искушење самоубиства, нуди могућност подвига који кроз уздржање доводи до истинског испуњења осећајем задовољства животом и пуноћом смисла“.
У рубрици Из ризнице Православља налазе се текстови са различитим тематским кретањима, у складу са ширином нашег богатог богословског наслеђа. Ту су текстови: архимандрит Дамјан (Цветковић), „Историјско-црквени аспекти Богомољачког покрета“ (Други део), архимандрит Тимотеј (Миливојевић), „Монаштво – бежање од света као светлост свету“, Јереј Немања Тимотијевић, „Литургијско схватање твари код оца Александра Шмемана“ (Први део), Славен Вуковић, „Прволик“.
У рубрици Знамените личности Милош Живановић пише о Епископу едмонтском Сави Сарачевићу (1902–1973), који је био близак пријатељ Светог Николаја Велимировића и веома заслужан црквени прегалац на успостављању и неговању свештеног поштовања Светог Јована Шангајског.
Драган Хамовић у рубрици Лирски благовесник на критички начин представља поетске бисере из ризнице стваралаштва Ивана Негришорца.
Рубрика Веронаука, захваљујући сарадњи координатора за Верску наставу протонамесника Новице Благојевића и епархијских вероучитеља, испуњена је веома квалитетним текстовима, који показују да међу децом средњошколског узраста постоје веома зрели увиди у неке од најактуелних проблема данашњице. Ту су текстови: Данило Ђуновић, „Мој крст око врата“, Ана Бисенић, „Покајање и праштање“, Теодора Ђурић, „Самоубиство и друштвене мреже“.
Ђакон Стефан Симић у рубрици Летопис богослужења бележи канонске посете и богослужбене активности Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина, уз пригодне светлописе.
Ваше радове можете достављати на адресу z.blagovesnik@gmail.com.
Извор: Епархија жичка
