Крстопоклона недеља Великог поста се наставља. Ове године се одржава на посебан начин. Рат бесни, толико је патње около.
Морамо другачије гледати на свој живот и на крст који Христос ставља на свакога од нас. Ове године је невероватно тежак и постоји искушење да га се решите.
Свако од нас жели да има успешан живот, просперитет, каријеру, поштовање других, удобност и истовремено да буде сматран добрим хришћанином. Некада је све ово било могуће комбиновати.
Међутим, сада се мора направити избор.
Христос је рекао ученицима: „..Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде“.
Скоро нико од светаца није водио успешан живот, по нашим земаљским мерилима. Сви су оличавали заповести Христове. Прогањани су због истине, обешчашћени, клеветани. И то не зато што су сами тражили патњу ради страдања. Само што хришћани не могу другачије да живе у овом свету.
Наравно, тешко је носити свој крст. Крст је осуда од људи, малтретирање, изгнанство па чак и убиство. Све ово сада доживљавају верни наше Цркве Христове. Али ко претрпи до краја, тај ће се спасти. Таквима ће Бог дати велику награду – Своје Царство.
Данас нас уверавају да је ношење крста бесмислено трошење енергије, да га се треба ослободити и бити као сви. Спаситељ никога не приморава.
У сваком тренутку можете уклонити крст са себе, оставити га на путу — и за непријатељски свет одмах ћете постати своји. Али куда нас овај свет зове?
Данас се од нас тражи да предузмемо одређене кораке у црквеном животу. Само треба да се сложимо — и, како обећаваjу, прогон ће престати, а ми ћемо стећи поштовање друштва.
Али да ли је ова трка за „ауторитетом и поштовањем“ пут ка Божјем Царству? Да ли ће одговарати речима Христовим: „Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе“? Не. Наш живот је попут стазе са препрекама. И увек постоји искушење да их заобиђете, а не да их савладате. Широк је пут који води у пропаст, а узак је пут који води у живот вечни.
Ко спасе крст свој, ко претрпи до краја, тај ће се спасти. Као што каже Свето Писмо: будите чврсти, непоколебиви, напредујте непрестано у дјелу Господњем, знајући да труд ваш није узалуд у Господу.
Митрополит Антоније (Паканич)
Извор: Рravlife.org
