На Велики петак, 22. априла 2022. године, у манастиру Светог великомученика и побједоносца Георгија – Ђурђеви Ступови, Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, са свештенством и монаштвом, Вечерњу службу са изношењем Плаштанице.
Ријечима архипастирске бесједе сабраном вјерном народу обратио се Владика Методије, који је казао да су, управо, они људи, који су представљали посленике Божје на земљи, сковали паклени план да разапну самог Бога.
„Само неколико дана прије Великог петка, страшног страдања Христовог и Његовог распећа, у уторак Велике недјеље, стоји можда одговор на питање како смо стигли до тога да се ово деси, кад су Исуса запиткивали, три дана пред Његово хапшење и распеће, фарисеји, шта мисли, називајући Га учитељем из поруге, а не из великог поштовања: Учитељу, која је највећа заповијест од свих Божјих заповијести, а тих Божјих заповијести у Старом Завјету било 613. Као велики писмозналци и тумачи закона Божјег, они нијесу категорисали која је значајнија од друге, јер су све божанског поријекла“.
„Он им је, одмах, рекао да је највећа заповијест: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим; они су остали затечени, а онда је још додао, да Га не би неко питао: Како можемо љубити онога кога не видимо, јер је то нека апстрактна љубав. Дакле, поред те главне заповијести коју је рекао, говори још једну: Љуби ближњега својега као самог себе“, казао је Епископ Методије, појашњавајући да је то својеврсна конкретизација прве заповијести, шта значи љубити Бога.
„Рекао је да та друга заповијест није мања, него је иста као она прва која говори да љубимо Бога. То је, у ствари, двоједна заповијест које се преливају једна у другу и, као што каже Свети апостол Јован, онај који каже да љуби Бога а мрзи ближњега својега тај је лажов, јер, каже, како можеш вољети онога кога ниси видио, а не вољети онога кога видиш. Дакле, основна суштина и садржај, основни смисао свих Божјих заповијести лежи у овој двоједној заповијести. Сам Исус, после тога, својим ријечима закључује да у тим двијема заповијестима лежи сав закон и пророци“, рекао је Његово Преосвештенство.
Навео је да су, приликом хапшења Исусовог и заробљавања, одвођења пред старјешине, пред Понтија Пилата, Њему најближи изабраници, ученици и апостоли Његови, један од њих Га је издао, а остали утекли, неки се одрекли јавно Њега и Његовог имена, као да Га никад нису знали.
„И дошли смо до овог тренутка када Христа на распеће, на Голготу прате жене мироносице са Његовом мајком и Светим Јованом Богословом. Главни кључ овога како се све десило јесте да они, који су само спољашње поштовали закон Божји са ритуалима, обичајима, на спољашњи начин, а не сагледавајући и не трагајући за дубоким и унутрашњим смислом тих заповијести, у ствари, су сами себе направили испразним људима, који су сачували само спољашњи оквир, а смисао и суштину су згазили, односно, њу су разапели. Данас се ништа друго није десило, него је љубав распета на крсту“, казао је Владика Методије.
Запитао се шта би се десило кад би пред људски род, опет, стављен избор кога да пусти Пилат, када су они изабрали Вараву, револуционара јудејског тог времена, на простору којим су управљале римске легије.
„При том, Варава је као револуционар био и убица, који је због свега тога допао затвора. Народ који је био у Јерусалиму, који није духом видио, спознао и исповједио Исуса као помазаника Божјег, сматрајући да ће тај месија који дође, њихов ослободилац, бити Давидов син и цар земаљски, који ће физички да их ослободи од угњетавача и окупатора, и да ће имати оно велико земаљско царство. Не видјевши у Исусу тога који ће им то донијети, они су изабрали Вараву, а Исуса су предали и рекли нека се разапне“, казао је Преосвећени Епископ, додаши да су Варава и они који су покушавали да се спољашње ослободе, а презрели су истинску божанску науку, коју су њихови религијски прваци проповједали вјековима, одбацили правог, истинског месију Који је донио истинску и праву слободу.
„То је слобода од гријеха, од смрти, и од ђавола. Питање је како би се човјечанство данас изјаснило и опредјелило, за кога од њих двојице. Зато је велика опомена, када учествујемо у овим Христовим страдањима свих ових дана, да никад не заборавимо суштину наше вјере, да не претпостављамо тој суштини спољашње обичаје, традиционалне манифестације вјере која се мијења, и чува, па опет добија неке нове облике, изразе. Ако изгубимо суштину и ако не будемо истински хришћани тако што ћемо љубав према Богу показати, а једини начин да се она покаже јесте тако што ћемо љубити ближњег својег. Христос, кад је дао заповијест о љубави, дао је лице те љубави које треба да се љуби, а то је лице нашег ближњег. То је једини начин, једино мјерило нашег истинског и правог одређења и односа према невидљивом Богу“.
„Права, истинска љубав није спољашња, емоционална, она је она библијска, божанска, активна љубав која се једино потврђује као доброта и великодушно човјекољубље и милосрђе према онома ко је наш ближњи. То је велика порука овог трагичног дана из којег ће да се пројави и просија највећа радост и свјетлост, која је обасјала икад овај земаљски шар“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
