Невена Милосављевић: Под обронцима Неба

У оквиру рубрике "Поезија" на нашем порталу, доносимо песму наше младе песникиње Невене Милосављевић из Косовске Митровице. 

Повезан садржај: 

Биографија Невене Милосављевић

Невена Милосављевић: Молитва у посту

Под обронцима Неба

Сапет сам, тај усуд ми ломи једра, 

На гори Небо и свака нада је ведра.

Срце ми је Кадес. Не заслужих ову гору!

Господе, што не умрех на Хору?

Зар сунце дајеш Мртвоме мору,

Где ни за шкољке живота нема.

У свитање, под стенама Сириона,

Уснуо сам стада, чуо сам им звона,

Поскакивали су сновиђени јагањци.

Сапет, а молим: још земаљских дана!

Да поново видим кедрове Ливана,

Јер земља је, Господе, огледало Неба.