Празник Васкрсења Праведног Лазара, и ове године, свечано је обележен у капели на Новом гробљу, будући да је управо њему посвећена овдашња светиња. Литургијским сабрањем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање архијерејског намесника првог ваљевског протонамесника Дарка Ђурђевића и свештенослужитеља из Ваљева
Васкрсење Праведног Лазара уводи нас у тајну васкрсења, које ће постати стварност за све људе који прихвате реч Божју и према њој живе током земаљског живота. Праведни Лазар је био друг Господа Христа, онај који верује у Бога и заједно са њим твори реч Божју. Бити друг Божји, навео је у празничној беседи Владика Исихије, је призив сваког од нас.
Господ нас је удостојио да једини од сви бића у овом свету можемо да постанемо другови Божји. То није другарство које смо навикли да пројављујемо једни међу другима, да заједно чинимо нека дела, да се забављамо, проводимо време заједно и делимо трпезу, што је благословено и добро, већ је то дубоко заједништво. Само наш род људски, свако од нас који има личност непоновљиву и незаменљиву, биће које има боголику природу може да постане друг Божји, а исто тако и друг човечји. Другарство у Господу је оно што нас спаја једне са другима у Светој Цркви- казао је Владика Исихије.
Остваривање тог заједништва у пуноћи збива се у Светој тајни причешћа, када се сједињујемо са Господом и једни са другима. Објашњавајући јеванђељски догађај (Јн 11, 1-45) у коме Господ Христос први пут созерцава смрт над гробом Лазаревим, Владика Исихије је указао да је тај тренутак Њега дубоко потресао, те да је заплакао, премда је знао да ће Свог друга васкрснути, у шта су веровале сестре Лазереве Марта и Марија и сви њихови пријатељи. Плач Господњи над пријатељем метафорички је приказ Његовог плача над човеком и палом људском природом, која се у нашим прародитељима одвојила од благодати Божје и постала смртна.
Човек није смртан по стварању, јер Бог нас је створио за бесмртност. Али, бесмртност подразумева да будемо другови Божји, а не да себичњаци, гордељивци и охолници, који се окрећу само себи и служе само себи и својим интересима, како се то данас каже. Потресен над нашом палом природом, Господ не очајава, већ се обраћа Оцу у молитви и каже:“Оче, хвала ти што си ме услишио…“ Тада чини највеће чудо до тада и позива Лазара да изађе из гроба. Лазар устаје, иако је четири дана лежао у гробу и почео да се распада. Господ га васкрсава и тиме показује да Његовој власти нема краја- објаснио је ваљевски архијереј чудо чији се спомен у данашњем дану прославља.
Чудо, које покреће свет палих духова, који ће пожелети да убију Господа, због бојазни да ће народ кренути за Њим као Месијом. Наравно, истакао је Владика Исихије, васкрсење Лазарево није васкрсење за вечност. Лазар је, како нас учи Црква, поживео још тридесет година и постао епископ на Кипру. Васкрсење његово је наговештај васкрсења, које ће уследити седам дана касније и општег васкрсења које ће васкрснути људску природу заувек. Господ показује ученицима и свима који верују у Њега да страдања наилазе, али да их Он прима добровољно и уверава их да је Он владалац живота и смрти. Његови ученици ће у то поверовати у потпуности у часу Силаска Светог Духа на њих. Празник Лазарева субота сливен је са сутрашњим празником Цвети, јер је васкрсење Лазара тематски повезано са свечаним уласком Христовим у Јерусалим, којим ће бити извршени последњи кораци у домостроју спасења, закључио је Владика Исихије, благословивши верне да увек имају веру у живот вечни и прослављају Господа у Светој Тројици.
Након Литургије, Владика Исихије је преломио славски колач. Умировљени парох ваљевски протојереј – ставрофор Верољуб Младеновић, који се годинама стара о гробљанској богомољи, позвао је учеснике сабрања на славску трпезу, коју је припремило братство при Капели Васкрсења Праведног Лазара.
Извор: Епархија ваљевска
