Када са овог света оде неко нам је близак или кога смо познавали, одлазимо му на сахрану да се од њега опростимо. За живота ретко одлазимо да пажњу укажемо, изузев када је реч о људима са којим смо били чврсто везани. Марија, сестра Лазара из Витаније, Господа Христа доживљава и за Његовог живота као Спаситеља света. Нардово миро којим Га је помазала било је изузетно скупо, реда величине годишње зараде ондашњег Израиљца. Када бисмо хтели некоме да учинимо част и помажемо њиме, вероватно бисмо то учинили капима мира. Марија, пак, чини другачије и то можемо посматрати као пројаву љубави.
„Љубав не може на кашичицу да се даје, него је просто човек свим бићем, свим срцем излива. Колико год данас однос човека једног према другом био прорачунат и давао се „на кашичицу“, ако има праве љубави, то не може бити случај, већ се излива на исти начин на који је Марија излила скупоцено миро и помазала Христове ноге“, рекао је, поред осталог, протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског Г. Исихија, тумачећи зачало 41 Светог јеванђеља по Јовану.
Извор: Радио Источник
