На Велики Четвртак, дан када је установљена Света Евхаристија, 21. априла 2022. године, Света Архијерејска Литургија је служена у манастиру Ђурђеви Ступови.
Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије, уз саслужење свештенства намјесништва беранског и монаштва Манастира.
Епископ Методије се вјерницима обратио архипастирским словом, указавши на значај и смисао овог великог дана установљења свете Литургије, коју је служио Христос са својим ученицима и апостолима у Горњици у Јерусалиму, преломивши хљеб и рекавши да је то Тијело Његово, давши им чашу вина, благословивши и рекавши да је то Крв Његова Новог завјета која се за њих и за многе излива на отпуштење гријеха.
„Ушло смо у онај период и оне сате страдања Христовог када Он иде у Гетсимански врт да бива ухапшен, да Га одведу и разапну, да страда и прими све оно због чега је дошао на земљу, сву поругу, батине, бијење и на крају распеће страшно на крсту које је било резервисано само за најгоре и најопакије разбојнике, а све то да би нас ослободио од гријеха и спасио душе наше“.
„Чули смо у светом Јеванђељу како, кад дође час таме и тај страшни тренутак кад сила поднебесја демонска заједно са земаљском силом удружена људима помраченим, сужене свијести дођу да праве полом међу светим Божјим људима који иду овом земљом, шта се тада деси. Сва људска сила и моћ на коју они, који су се у њу уздали, пада на земљу, нестаје, ишчезне као дим пред тим страшним тренутком таме који наиђе, а онда Господ у Гетсиманском врту, носећи истински нашу људску природу на себи, знојећи се крвавим знојем, како то каже свето Јеванђеље, у агонији моли се, остаје трезвен и будан, дочекујући спремно тај час таме и оно што Му иде у сусрет, говорећи као човјек, знајући све слабости људске природе, обраћа се Оцу небесном: Ако је могуће, да ме мимоиђе чаша ова“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Указао је на Христове ријечи: Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја, а онда и: Али, опет не како ја хоћу него како ти.
„То је најбољи рецепт и наука коју нам Господ даје како један хришћанин и сљедбеник Христов треба да поступа када наиђе час таме, а ми смо свједоци да он често наилази у свачијем животу; како треба човјек да га дочека у трезвењу, смирењу, молитви, дубоко свјестан својих немоћи, а свјестан и вјерујући у Божју помоћ и Његову свемоћ“, казао је Преосвећени владика Методије.
Додао је да Он онда опомиње своје ученике који падају у бунило и сан, јер је људска природа таква да бјежи од проблема и недаћа, које наилазе и покушава да се завуче у неку рупу и не дочека спремно оно што му иде у сусрет.
„Они бјеже и падају од немоћи у сан, а Он их бодри и говори: Будите трезвени, молите се, пробудите се, будите са мном на молитви, немојте да спавате. А они опет клону у сан. Као што ћемо вечерас да чујемо, читајући јеванђеља о страдању Христовом, када Га воде, када Му се ругају и када Га понижавају, Он ни тада не дозвољава да та паклена енергија и атмосфера, која је споља нагрнула, да урони у људе, у људска срца и душе, да их престрави; не дозвољава да се то усели у Њега, него остаје миран и спокојан и не боји се. Пред онима који Га питају да каже да ли је Он Син Божји, говори да ће видјети кад буде долазио на облацима са анђелима Божјим. Они Га онда осуде на смрт и туку, а ученици, који су обећавали да ће Га пратити до последњег Његовог тренутка и да Га никад издати и напустити неће, по слабости људској, сви до једног Га напуштају“, рекао је Епископ Методије.
По његовим ријечима остала је само љубав која изгони страх напоље, онај који је највише волио Христа, који је био најмлађи, Јован Богослов, Мајка Божја и мироносице жене, које се нијесу на људску силу, снагу и вјештину ослањали, него на љубав и милост Божју.
„Остали су једино они који су пратили Христа до Његове смрти на крсту и на крају, пратећи Га до самог Његовог гроба. Господ је само таквима дао ту највећу привилегију и част и благослов да преко таквих се обзнани једна радосна и дивна, свеспасоносна вијест о Васкрсењу Његовом. Преко жена мироносица, Јована Богослова и оних који нијесу устукли пред најзедом зла и часа таме који је наишао на њих“.
„То да нам буде наук, да ми чувамо заједницу нашу Христову. Онај народ који је пратио Христа на Цвијети, који Га је пратио од Витаније гдје је васкрсао Лазара па све до Јерусалима, славио Га је као Цара небеског, као цара Давидовог сина и пјевао Му: Осана, клицајући радосно: Слава Богу на висинама. Распни Га , распни је говорио народ који је био у Јерусалиму и није сљедовао Христа, није Му сљедовао на том путу литијском. Тако и ми да будемо тај народ који кроз свој живот у сваком часу сљедујемо за Христом, као тај народ што је сљедово за Њим и да Му кличемо: Осана и да кад наиђе час таме сачувамо нашу заједницу која је Црква и богочовјечански организам који обједињује Тијело и Крв Христова којом се причешћујемо и Дух Свети животворни Који чува на окупу, тјеши заједницу Божју“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
