Празник Благовести, дан у коме наша Света Црква прославља успомену на радосну вест, коју је Свети архангел Гаврило донео Пресветој Дјеви Марији да је богоизабрана да роди Спаситеља света, и ове године обележен је великом молитвеном свечаношћу у манастиру Ћелије. Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије са свештенослужитељима из више епархија. У навечерје празника служено је бденије, којим је началствовао свештеник Игор Илић, парох петнички.
Како је надалеко познато, овај велики празник Мајке Божје дан је рођења и земаљске кончине Преподобног Јустина Ћелијског, дугогодишњег духовника ћелијске обитељи и једног од највећих православних теолога новог времена. Први пут од увођења у трон Епархије ваљевске, чије су име широм хришћанског света пронели управо Ава Јустин и Свети Владика Николај, Епископ ваљевски Г. Исихије је предводио благовештењско литургијско сабрање у Ћелијама, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва из више епархија, као и појање ћелијских сестара предвођених игуманијом мати Гликеријом и молитвено учешће бројних верника из разних крајева. Приликом Литургије Епископ Исихије је рукопроизвео у чтеца Милића Вуковића, дугогодишњег помоћника манастира Ћелије.
„Радуј се, благодатна, Господ је с тобом“, речи су Светог архангела Гаврила, које су основ нашег спасења. Речи, приликом којих се десила „тајна над тајнама“- оваплотио се Бог у утроби Пресвете Богородице, једине достојне да се у њој то догоди, и једине коју Црква у мноштву светих украшава епитетом Пресвета, казао је Владика Исихије у празничној беседи.
Пресвета Богородица је живела најсветијим животом. Она се удостојила да буде мати Бога, Оног Који се рађа пре вечности. Он постаје Син мајке у овом времену Који има почетак. Поставши потпуно Бог, а не променивши своју божанску природу, Он се сједињује и са људском природом и постаје савршени и потпуни човек. Пресвета Богородица учествује у тој тајни на најприснији начин и зато њу Црква слави као најсветију, часнију од херувима и славнију бесконачно од серафима- објаснио је Владика Исихије узвишеност данашњег догађаја којим отпочиње новозаветна историја.
Подсетивши на неке детаље из житија Назарећанке Марије поникле у роду царском и првосвештеничком, Владика Исихије је навео да је она живела скромно у храму Божјем, а потом била заручена за Праведног Јосифа коме, као чувару њене девствености, припада огромна улога и Црква га слави, дајући нам га за пример како би требало да се покоравамо речи Божјој и када нас околности упућују на нешто друго.
Када се трудимо да сазнамо реч Божју, Господ нас умудрује и можемо мимо људске памети и искуства да чинимо дела Божја. Можемо да се уподобљујемо Господу и тада нас Он просветљује по мери наше љубави према Њему и ближњима, као и по мери труда који уложимо да бисмо се приближили и уподобили Њему. Пресвета Богородица се читавим својим животом трудила да буде што ближа Богу- рекао је ваљевски архијереј.
Примивши благу вест од Светог архангела Гаврила да ће силом Свевишњега зачети Сина Божјег, Пресвета Богородица се удостојила силаска Светог Духа и пре Педесетнице, Његовог установљења Цркве. У име свих жена, од прамати Еве до жена данашњице, али и свих нас, она одговара:“Ево слушкиње Господње…“, пројављујући тиме потпуну послушност Божјој вољи. Сву своју личност, срце и ум положила је пред Бога и у чистоти му служила. У њој ми примамо свог Спаситеља и она је мајка Цркве, мајка свих нас и узор како треба да се трудимо и спремамо да примимо Бога у своје срце, објаснио је Владика Исихије. То се, закључио је он, оличава на Светој Литургији када се сабирамо у име Божје и служимо службу благодарности, а Господ нас удостојава да се причешћујемо и сједињујемо са Њим. По Светој Литургији, Владика Исихије је преломио славски колач и поучио сабране да им држање поста буде принос Богу. Да своју душу приносимо Богу као мирис тамјана, да нам вера буде делатна и да заједничаримо са Богом чему нас, заокружио је Владика Исихије своје данашње поуке, учи пример Пресвете Богородице.
Извор: Епархија ваљевска
