”Јеванђеље је наше усмерење, светотајински живот, тада смо на путу Христовоме, на путу испуњавања заповести Господњих. Тако треба да чинимо непрестано, тако да дишемо и да покушамо у своме животу што више и што чешће приступати Светој Тајни Причешћа. То је суштина живота. То је суштина живота у Цркви Божијој и суштина нашега спасења” - рекао је Епископ Херувим.
Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим, служио у пету недељу Великог поста, 28. марта 2022. године, Свету архијерејску Литургију у храму Светог пророка Илије у Јанковцима.
Преосвећеном Епископу саслуживали су архимандриг Герман Богојевић, епархија канадска, протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски, јереј Срђан Трајковић, парох сремсколазачки и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.
Епископ Херувим је у својој беседи рекао да је суштина нашег живота светотајински живот јер нас води до спасења.
-У име Оца и Сина и Светога Духа. Часни оци, драги народе нека свима буде на здравље и на спасење Света Литургија коју служисмо у нашем храму у Јанковцима. Да нас Господ благослови са висине светога стана свога, да нам улије наду и радост која се данас излила овде јер смо сабрани у Телу и Крви Господњој. Црква јесте Тело Господње, она је спасоносна за свакога човека који долази у њу чистим срцем, са вером и надом. Једино тако можемо да посећујемо храм Божији, тако задобијамо врлину страха Божијега који нас увек треба руководити ка путу Господњем, ка путу Христовоме. То су димензије живота, то су димензије вечности. У Цркви се учимо да живимо за живот вечни, да свој живот усмеравамо путем Христовим и да га ни на који други начин не усмеравамо. Јеванђеље је наше усмерење, светотајински живот, тада смо на путу Христовоме, на путу испуњавања заповести Господњих. Тако треба да чинимо непрестано, тако да дишемо и да покушамо у своме животу што више и што чешће приступати Светој Тајни Причешћа. То је суштина живота. То је суштина живота у Цркви Божијој и суштина нашега спасења. Тело и Крв Господња које нам се дају јесу залог вечности, залог су заједнице са Христом у свој својој пуноћи. Ако то не упражњавамо и не примамо ту Тајну Живота суштина нашега живота на земљи је сасвим другачија. Све се претвара у таштину, безнадежност и искушења кроз која човек пролази. Црква Божија је сведок истине, Црква Божија је увек сведок вере и наде. То нам потврђује и пета недеља Великог поста у којој смо, то је недеља Марије Египћанке. Човек, без обзира колико му живот био тежак и колико буре овога света на утичу, бацајући га лево и десно, ако је у срцу своме некада примио семе Јеванђеља, оно ће сигурно донети свој плод у дато време.
Заиста се то испунило у животу дивне подвижнице Марије Египћанке. Преподобна Марија је свој живот, други део свога живота да тако кажем, посветила Христу, посветила подвигу и посветила молитви. Пре тога живећи развратно, али Бог познаје пут и срце свакога човека. У тренутку када су била можда и највећа искушења, она се посветила Господу, отишла у пустињу и свој живот препустила Христу, препустила се Творцу свега. Уз подвиг, уз молитву и пост је задобила венац вечне славе. Данас је прослављамо као велику угодницу Божију која је на крају свога живота у пустињи примила Тело и Крв Господњу. Тог тренутка испустила је своју душу и предала ју Господу. Преподобна Марија указала нам је тако на суштину живота, показујући да је то суштина подвига и испосничког начина живота. Сусрет са Христом кроз Тело и Крв Господњу као видни светотајниски доживљај. Причешћивањем можемо окусити пуноћу вечности и можемо овде на земљи бити у тој Тајни. Да обитавамо у Христу, да се напајамо љубављу, вером и надом. Црква Божија нам улива ту једину истину. Црква је постојана, без обзира на сва искушења кроз која пролази и без обзира на различите покушаје да Црква Божија буде деградирана у друштву. Она увек остаје јер је њен Творац Господ Исус Христос, јер је њен Творац Бог и ниједна овосветска и овоземаљска сила не може јој наштетити. Онај ко долази у Цркву Божију и истински се моли Господу Богу. Такав човек не гледа ко је ко, ко је одакле и ко је шта. Сви смо ми овде браћа, овде смо сједињени у Христу да би осетили пуноћу заједнице, да би осетили заповест Христову - да сви једно буду.
Данас смо то испунили примајући и учестувујући у Светој Тајни Литургије која нас је овде сабрала да посведочимо име Господње, да будемо постојани на својим просторима на којима се налазимо. Црква је извор нашега идентитета, наше постојаности и нашега опстанка на овим просторима. Сва искушења ћемо превазићи уколико смо јединствени, уколико размишљамо у духу Цркве, која је наш мир и изграђује јединство у народу. То је она пуноћа и то је суштина и сведочанство Цркве у овоме свету. Јединство у Христу треба бити круна нашега живота и гарант нашега опстанка. Кроз Христа и кроз Цркву Божију сва искушења и недаће и све ово кроз шта пролазимо ћемо лако превазићи уколико смо сабрани овде у Цркви. Уколико се напајамо са извора бесмртности, уколико се напајамо јевађелском надом и вером и вера свима нама треба бити темељ и тврђава, чврста, јака. Ништа нас не сме поколебати, ништа нас не сме одвратити од истините вере коју смо примили Светом Тајном Крштења и посведочили својим животом у Цркви.
Нека би Господ дао да се сви у тим истинама поучавамо и васпитавамо, да нам Христос буде наш Васпитач, Јеванђеље да нам буде смерница живота и да градимо јединство, мир и љубав. Живели, срећни и благословени били. Амин!
