У викенду за нама је у походе светињама Косова и Метохије, са настојатељем манастира Острог, протосинђелом Сергијем и сабратом острошким Зосимом, била група поклоника из Црне Горе. Острошки оци су са игуманима и братијом манастира Дечани и манастира Св. Архангели служили и свете литургије у петак и суботу у овим метохијским светињама, док су се у Пећкој Патријаршији и Зочишту поклонили моштима светитеља које се у њима чувају.
Иако је манастир Острог са моштима Св.Василија велика светиња у коју свакодневно одлази на стотине поклоника са разних страна, отац Сергије је, при сусрету у манастиру Светих Архангела код Призрена, за наш лист казао да је читаво Косово и Метохија такође једна велика светиња коју треба свако да посети у потрази за духовним окрепљењем:
-И сам Свети Василије је у своје вријеме долазио на Косово и Метохију. И ја и дио братије и наших вјерника, који су са нама у поклоничкој групи, иако смо поред Св. Василија, имали смо стварну потребу да дођемо на Косово и Метохију и да се мало укрепимо и осетимо ту Божју благодат која се овде другачије пројављује. Само Косово и Метохија има по себи један посебан приступ сваком човјеку који припада и који јесте насљедник наших светих предака, ко што би реко патријарх Павле да се не постидимо наших светих предака чији су корјени на Косову. То нас призива али и обавезује да не заборавимо оно што нам је Бог дао као благослов. У питању нису само мошти светитеља, нису ни само светиње и грађевине и цркве и храмови, манастири који су ту сазидани који су остали као живо свједочанство, већ и присуство нашег народа, који је свој идентитет засновао на Живом Вјечном Васкрслом Господу Исусу Христу, јер управо су ти трагови остали. Погледајте, све некако прође, све промени свој смисао и функцију, једино је ово што је на Христу сазидано, буквално сазидано не само метафорички у душама нашим, него и овако у пракси у материјалном смислу, то је остало и остајаће и биће заувјек свједочанство нашега присуства овдје, али и наше обавезе.
На Косову запретано све наше и надање и прошлост и садашњост и будућност
Отац Сергије је казао да и он и људи који су са њим дошли, кад пролазе кроз места и градове преко целе косметске земље осећају да дубоко негде и они припадају тој земљи која сва одише Божјом благодаћу, Божјим благословом, јер смо некако засађени на Косову.
-Није џаба рекао Његош велики надање је наше закопано на Косово у једну гробницу. И заиста је то надање које нас привлачи, обавезује али и инспирише да дођемо и да ми то надање наше и својим присуством и примимо и пробудимо и распиримо (као што би наш Митрополит Амфилохије покојни говорио да је вјера у нас била у оно врјеме запретана као што жена кад запрета жар увече пепелом па ујутру дуне и растера онај пепео па се онај жар поново запали и разгори и направи ватру у пећи.) Ето, тако ја мислим да је и на Косову запретано све ово наше и надање и прошлост и садашњост и будућност. С друге стране ми долазимо из острошке светиње, из Црне Горе, некако се показало да смо везани невероватно, недавно је наш митрополит Јоаникије говорио о томе како је га је задесио онај погром 2004. године ту у Патријаршији... И није ни то случајно било да је био ту, да су затечени, а било је значајно.
Цело Косово - један храм са више олтара
Цијела косметска светиња (не издвајам ни једну посебно) као кад сте у храму у Светој земљи па је и Голгота, и Васкрсење, и Гроб Христов, и све под једним кровом... тако ми доживљавамо, кад разговарам с људима који долазе са мном, цело Косово као један храм са више олтара , а то су ове светиње. Ево сад и Архангели гдје се налазимо, само су један од олтара унутар једног храма који је Косово и Метохија, света наша земља. Чудесно - казао је отац Сергије и са нама поделио утиске о свакој светињи коју су посетили.
О Дечанима: Онај ко је засновао себе на живоме Богу заиста је вјечан и нико му не може наудити
А Дечани су чудесни! То просто видите код Светога Краља и служили смо тамо Пређеосвећeну литургију, слава милом Богу, то је посебна нека, другачија, благодат. Свети Краљ тако нас утјеши, тако нам да снаге, кад помислимо само... Игуман Сава нас је подсјетио како је Св. Краљ Стефан Дечански један од светитеља који никад није напуштао ни свој манастир, нити Косово у смислу својих светих моштију и чудесно је шта је све прошло преко Косова, каквих све непријатељстава и каквих безбожништва и за време безбожничког режима који нам је можда нанио највећу штету јер не може нас убити неко ко нас убије ако мирно стојимо пред Господом. Страшније је оно убиство које ти не убија тјело, а убија душу, кад се убија вјера у народу. Па видите све офанзиве, све окупације које су биле до сада нису нанеле значајнију штету народу. Било је материјалних штета, није било духовних штета, а то су једине праве штете. Једино безбожништво и отпадништво од Бога, од вјере и маловјерје, полувјерје... оно је што нас може увести у суштинско страдање. Све друго није проблем. Могу долазити војске, пролазити, прелазити, али ће Господ завршити то с њима лако, ако смо ми са Господом. Управо Свети Краљ Дечански нас поучава томе и свједочи да је онај ко је засновао себе на живоме Богу заиста и вјечан и да му нико не може наудити. Такође, управо самим тим што он ту свједочи својим присуством да и Бог ту нас крепи, да нас ни један други ни непријатељ, ни ђаво, ни мислени, ни сам нечастиви не може побједити, него да се чврсто држимо Христа као он и све ће бити добро. Па све и ако страдамо тренутно и ако нас неко убије никакав проблем није, остаје живи Бог и жива душа наша пред живим Богом.
О Манастиру Зочиште и моштима Светих Врача Козме и Дамјана
Има ту један занимљив детаљ који је оставио утисак и на мене и на нас све. Никад пре нисам био у Зочишту. Али кад сам ушао у цркву ја сам био убеђен да сам ту био. И прелиставам по својим сјећањима, гледам човјече био сам овдје и не могу да вјерујем како сам заборавио да сам био. И онда се сјетим и питам оца Стефана ,,јесу ли ове мошти биле негдје другде?,, Дође ми негдје кроз памћење да сам цјеливао мошти Светих Врача у Сопоћанима кад су биле и тај сусрет је мени дубоко у души остао урезан да кад сам се сусрео са моштима мени је било сјећање на тај сусрет са Светим Врачима( који је био прије у материјалном смислу кад сам у Сопоћанима целивао мошти) учинио да ми се чини да сам и само Зочиште посјетио и онда сам схватио колико је личносно, колко је наша личност стварна, зашто су свети оци толико инсистирали на личносном и богословљу и антропологији и уопште у изучавању да је личност највећа на свијету. И личност Светих Врача у светим моштима и моја личност колико су били блиско да је тај сусрет запамћен, да је чак и околина која нас окружује била подређена том личном сусрету светитеља са мојом душом.
Манастир Драганац
Као да идемо од иконе до иконе унутар једног храма тако ето и у Драганцу. Не знам чиме би се прије одушевио: да ли опет том љепотом светиње која одише једном Христовом љубављу, која се пројављује кроз братију, отац игуман Иларион и сва братија тако су нас дочекали; отац Иларион се потрудио да нас проведе већи део пута да дођемо до Св. Јоаникија Девичког, без имало нећкања, пун радости што може направити једну малу жртву, која и није жртва кад волиш некога и кад имаш хришћанску љубав, како рече, већ радост. Огромна благодат Божја у тој светињи и са том братијом са којом се видиш први пут, а имаш осјећај да се одувјек знате. Тако да један дух се осјећа и у Драганцу и на сваком другом мјесту територије наше свете земље.
Литургија у Светим Архангелима
Велики је за мене, за нас благослов да смо служили литургију у овоме манастиру и вјерујем да је нека честица моштију сигурно остала у гробу цара Душана и вјерујемо и осјећамо да је Бог цјелу ту немањићку лозу који су се потрудили да се прослави име Христово благословио. Оно што ме запањило овдје заиста стојим па мислим Боже драги колико је светитеља, сами Немањићи, Цар Душан човјече, ходио овдје, овај камен гледао, посматрао ,надгледао, радовао се сваком камену овдје постављеном, еј! и други свјетитељи и ти сад стојиш на том мјесту и још најстрашније служиш на том мјесту Свету литургију. Не знаш да л да се осјећаш узвишеније ил страшно недостојним, али у сваком случају замислите каква част бити на мјесту гдје су ноге Св. Цара Душана и других наших светих предака стајале, очи гледале, руке додиривале... Не може то да угаси ниједан погром, ниједна демонска сила, него осјетиш како је то само једна препрека која треба да се превазиђе зарад нашег добра да бисмо стигли до правога циља, до Царства небеског. И ја чврсто вјерујем и осјећам и спреман сам да гарантујем да ако Христос прије тога не дође, да ће Господ све да ово обдари свом красотом и земаљском као што је било само да се ми Богу вратимо. Ја вјерујем, сигуран сам да ће Господ да врати сву славу и земаљску и небеску, сваком овом мјесту и сваком овом камену који је ту постављен да служи и Богу и људима.
Порука оца Сергија онима који нису били ни једном на Косову и Метохији
Обишли смо ко зна која мјеста около и у друге земље и у друге градове па нек су и православне свјетиње што смо их обишли то је добро. Али вјерујте, доћи на Косово и Метохију, посјетити, цјеливати ово, помоћи у сваком смислу, наравно и материјалном, али помоћи и молитвом и присуством и једном рјечју утјехе - то је наша првенствена, не могућност, него дужност. И зато кажем тек кад дође човјек на Косово и Метохију и кад види колико је благодати Бог спремио свакоме од нас на овом свјетом мјесту, колико утјехе, схватиће и колика му је дужност била да дође и да увјек долази и да се увјек сјећа и да се увјек молимо да ова благословена земља буде у служби живога Бога и да сами часни крст над њом сија и то јесте тако и право да вам кажем већи дио молитава је био у том смислу. Нисмо ни помислили да било кога осуђујемо ни од наших који смо одговорни за то, ни од других којима је Бог дао из нама познатих или непознатих разлога силу да нас смиравају својим присуством и својим активностима, али молимо се да оно што осјећамо да је Бог намјенио овој земљи а то је да се на њој прославља име Његово да се то што прије успостави и да наш живот буде такав да будемо достојни благодати Божје која се даје на овој светој земљи. И знамо да ће тако бити јер на злу се не може ни једно добро постићи, вјерујте, тако да ни мало не сумњамо да ће Господ Бог кад буде довољно карања да дођемо у свјест да се покајемо и вратимо живоме Богу, да наш живот буде такав да смо достојни и благодати и присуства на овом мјесту. Ја сам убјеђен да ће Господ на њему познат начин, као што је дао да страдамо тако дати и да још лакше васкрсне народ наш на овом мјесту.
На крају разговора је отац Сергије рекао да кад се моле за народ наш на Косову и Метохији пред кивотом Светог Василија у Острогу, моле се тако што се и они осећају као део Косова и Метохије:
-Кад се молимо за народ на Косову и Метохији - ми се молимо за нас, јер се ми осјећамо као дио овога. Ми смо ту и кад одемо и кад дођемо. Ми се увјек враћамо овамо. Ево, ја сам рођен у Славонији далекој, али преци су моји управо са изворишта реке Радике, то је на граници са Сјеверном Македонијом и стотинама година тај корјен вуче, али ми се на Косово увјек враћамо, живимо и радимо гдје нас је Бог поставио, али увјек кад долазимо на Косово осјећамо да је то наше.
Позивајући се на паролу недавно исписану на једној српској застави ,,До године и увјек на Косову и Метохији,, отац Сергије је казао за крај нашег разговора:,,И ове године, ако Бог да!,,
Оливера Радић
Извор: Православие.ру
