У ризници манастира Високи Дечани чува се престони крст цара Душана. У свом средишту има мали, једноставно резбарени крстић са Распећем Христовим, израђен од дела Часног крста Господњег, вероватно из 14. века. Претпоставља се да је овај крстић уграђен у средиште другог, већег крста из 17. века.
Да је крст цара Душана, закључено је према натпису који је изгравиран на стопи крајем 18. века. У натпису се наводи да крст цар Душан поклања манастиру Дечанима.
Како је крст ношен током ,,писанија” (сакупљања прилога), верује се да је натпис угравиран са циљем да се подаци о даровању од стране цара Душана посебно нагласе. Почетком 19. века је крст постао једна од најважнијих националних реликвија која се чувала у Дечанима. Крст је од 1848. године био у поседу Петра II Петровића Његоша, који је веровао у његову веродостојност. Током 1852. године враћен је манастиру Дечани и тада су са њим дечански монаси прошли кроз Хрватску и Војводину, сакупљајући прилоге и истовремено уздижући национално осећање код Срба. Током 1852. године, два дечанска монаха су због тога ухапшена на територији Хабзбуршке монархије, и крст им је био привремено одузет.
У манастиру Дечани крст је заузимао истакнуто место. Серафим Ристић наводи да је крст цара Душана стајао на часној трпези, док Милош С. Милојевић наводи да је, заједно са крстом Светог краља Стефана Дечанског, изложен као једна од најзначајнијих манастирских реликвија, у кивоту, у предолтарском простору.
О поводу свечаности васпостављања Патријаршије у Сремским Карловцима 1920. године, крст цара Душана донет је као велика светиња. Исто је учињено и сада, и може се видети на изложби поводом прославе јубилеја овог значајног догађаја. Изложба је отворена до 1. јуна у Патријаршијском Двору у Сремским Карловцима.
Извор: Етос
