У понедељак, шести по Васкрсу, када наша света Црква слави светог апостола Андроника и свету Јунију, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.
Преосвећеном су саслуживали протојереј-ставрофор Милан Борота, протонамесник Немања Младеновић, јерођакон Јован (Прокин) и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су богослови: Филип Берић, и Василије Тешић.
За певницом су били оци: Бранислав Матић и Иван Антонијевић са богословима светога училишта Јована Златоуста.
У данашњем Јеванђељу по Јовану, које нам говори о жељи Јудеја да разапну Господа Христа, Преосвећени владика Јован истакао је да је Апостол Јован на једном месту говорио: “Ми знамо да пређосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу”. Овим речима Свети Јован Богослов открива нам васцелу тајну хришћанску и говори да се само љубављу прелази из смрти у живот, вечни, бесмртни, онај који нам је Бог даровао када је победио смрт, и грех и када је васкрсао из мртвих. Љубав је једини мост преко провалије смрти, из овога у онај свет. По природи својој, богочовечанска љубав је вечна, јер је сва од вечности, а ко је од вечности? Бог браћо и сестре. Љубав силом бесмртнога Христа она савлађује све смрти, и уводи у живот вечни, љубављу се васкрсава из духовне смрти из грехољубља и оживљује за Бога и живи за Бога. Све ће једнога дана нестати, нестаће вере, наде али остаће љубав. Зато што је љубав свеза савршенства по апостолу Павлу. Дакле, љубављу се живи. Зашто? Зато што је љубав та која жртвује себе за другога. Дакле браћо и сестре, ми знамо и свесни смо да смо прешли из смрти у живот, бесмртни и вечни управо том љубављу Христовом. Могу нас људи волети, али нико нас не може волети као Бог. И баш зато што нас Бог толико воли он је жртвовао себе да би ми вечно живели. Он је дошао у овај свет, да пострада за нас, да на Крсту распне грехе наше, и да нас тиме врати у вечност. Бог нас није створио за пролазност него за вечност, а до човека зависи како ће да изабере у своме животу како ће да живи. Христова љубав је сила која претвара живот у божанску радост, и зато је овај поздрав Христос Воскресе радосни поздрав. Зар има веће радости од ове осећати и знати да је биће које волиш бесмртно и вечно? И ти и ја смо бесмртни вечни ако верујемо у Бога и живимо по вери, ако волимо Бога и ако волимо човека. Браћо и сестре то је зато што уђосмо у живот божанском љубаву. Бог нас је заволео пре него што смо ми заволели Њега. Бог воли све што је створио, јер све што је створио јесте добро. Највише воли човека, и зато је човек икона божија јер је човек слика Божија и прилика Божија. И док човек носи икону Божију у себи и док грехољубивошћу не потамни лик Божији у себи он онда живи Богом, и живи са Богом. Браћо и сестре љубав нас најпре сједини са Богом који је извор свег живота па и са браћом која су вечна духовна. Зато Апостол Павле и говори: “јер љубимо браћу и волимо”. Човека не смемо да мрзимо можемо да се љутимо на грех али не смемо да мрзимо. Да би то разликовали треба нам много духовности, чисте савести, срца, да знамо да разликујемо и да одвојимо човека од греха. Ван љубави је смрт, јер ко не љуби он је у смрти браћо и сестре. Ко не љуби брата остаје у смрти каже апостол Павле. Зашто? Зато што једино љубав разбија тамницу себичности, саможивости, гордости сујете, и изводи душу из те саможивости, и изводи је из самозатворености. Човек који нема љубав, он је затворен. У њему нема ни Бога, а када нема ни Бога онда нема ни другога човека. Дакле, браћо и сестре љубав је та која нас ослобађа од себичне усамљености и приводи нас и доводи у везу са другим. Јер преко другога идемо у спасење, преко другога идемо до Бога. Зато браћо и сестре сећајмо се стално ових речи светог Јована Богослова: “Ми знамо да пређосмо из смрти у живот” а када знамо онда ћемо и да се радујемо а имамо разлога да се радујемо јер је Христос победио смрт, и ђавола и грех, победиће и наше слабости, само ако смо ми у Христу, ако волимо Бога, ако одговоравамо на ту божанску љубав нашом човечанском љубаву. Бог вас благословио”.
Преосвећни је у наставку литургије причестио верни народ, остављајући их у миру и љубави Божијој.
Извор: Епархија шумадијска
