Славска светковина у манастиру Лелић на празник Светог Владике Николаја
У част Светог Владике Николаја, у манастиру Лелић, задужбини коју је подигао са оцем Драгомиром, и ове године 3. маја молитвено се сабрао велики број верника из различитих крајева. Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Јеротеј, викар Патријарха српског Г. Порфирија, заједно са Епископом ваљевским Г. Исихијем, а уз саслуживање свештенослужитеља из више епархија Српске Православне Цркве. Појањем су богослужење украсили Хор Храма Светог Пантелејмона из Београда и певница свештеника и богослова из Ваљева, предвођена протонамесником Бранком Чолићем
У данашњем дану, у коме је у календару СПЦ уписано име Светог Владике Николаја, обележавамо пренос његових моштију из Либертивила у родни Лелић лета Господњег 1991. Славећи га, подсећамо се да он није био само светитељ наших дана, већ „највећи Србин после Светог Саве“, цитирао је у празничној проповеди речи великог му савременика Преподобног Оца Јустина Ћелијског Епископ топлички Г. Јеротеј. То су, указао је он, велике речи, будући да нам је свима познато да је Свети Сава био наш отац, први архиепископ, онај који нас је „родио јеванђељем“. Велике, али са правом изречене, будући да су Отац Јустин и Владика Николај били наши духовни оци, који су нас својом речју и личним примером духовно обновили. Поред тога, Свети Владика Николај је дао драгоцен допринос руковођењем Богомољачког покрета, који је сачувао нашу веру и светиње у времену отпадништва од Бога.
Попут Светог Саве, Свети Владика Николај је уснуо у Господу ван своје љубљене отаџбине, у далекој Америци. Милошћу Божјом, његове мошти су пренесене у његову љубљену Србију. За нас то значи велику Божју љубав. Значи да нас Он није оставио, ни Свети Отац Николај, који је поново присутан међу нама и то нам даје наду у наше спасење и снагу да идемо путем Светих отаца, путем Светог Саве, кога је он много волео и поштовао. Свети Владика Николај је неизмерно љубио свој народ. Био је истински пастир свога стада и као прави пастир ишао испред свог стада, спреман на сва могућа страдања и распећа- истакао је Епископ Јеротеј.
На примеру Владике Николаја види се да када страдамо у Христу, у Христу и васкрсавамо. То нам поручују његове свете мошти, које нам дају наду и окрепљење. Али, указао је Епископ Јеротеј, имамо и одговорност да идемо путем Светог Владике Николаја. Уколико будемо ишли, онда можемо веровати да ћемо се у дану Христовог Другог доласка наћи у рају са свим Божјим угодницима. Као викар Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, Владика Јеротеј је пренео његове молитвене благослове и честитке великог празника. Такође, он је захвалио Преосвећеном Епископу ваљевском Г. Исихију на благослову да данас началствује Светом Литургијом, на гостољубљу братији Лелића предвођеној игуманом Георгијем, свештенству и монаштву и свима који су се у великом броју окупили да прославе успомену на Светог Владику Николаја.
Домаћин сабрања, Епископ ваљевски Г. Исихије, узвратио је благодарјем на служењу и поукама о Светом Владики Николају брату у Христу Епископу Јеротеју, са којим је духовно стасавао у манастиру Ковиљ, у Епархији бачкој, крај тадашњег ковиљског игумана, данас Патријарха српског Г. Порфирија.
Управо овде, у овај светли дан, пред моштима Светог Владике Николаја се сабирамо и продужавамо свој братски однос. Хвала, Владико, на части и саслуживању и, у име читаве Епархије ваљевске и овде сабраног народа, шаљемо отпоздраве Његовој Светости Патријарху Порфирију и молимо се сви заједно Светом Владики Николају да нас чува и руководи у овим смутним временима- рекао је Владика Исихије.
Након Литургије, Епископи Јеротеј и Исихије благосиљали су и преломили славске колаче са домаћинима славе, којих је ове године било чак четрнаест. За наредну годину, такође, више њих је преузело колач. Прослава је завршена трпезом љубави, које је вредно и гостољубиво лелићко братство припремило за све који су дошли да са њима прославе славног завичајца и ктитора манастира.
Извор: Епархија ваљевска
