Христос васкрсе!
Данас је, вољена браћо и сестре, свети Васкрс, дан велике духовне радости и свете љубави. Све оно што је нечисто и зло скрнави овај празник. Да ли је после великих догађаја, после крсних страдања нашег Господа, после Његовог крста, смрти и васкрсења време да размишљамо о земаљском, о разним увредама и љутњи. Да ли је данас умесно да после суза покрај плаштанице и после радосног позива: „Христос васкрсе!“ – кријемо у души било какву увреду и злобу?
Данас је велики да свепраштања и љубави, данас смо сви у Христу, данас је велика радост заблистала свету и вечно спасење људи се већ догодило. Данас се небо и земља сједињују и с великом радошћу прослављају Васкрслог Христа. Читав збор светих анђела и светих угодника Божјих данас светкује заједно с нама. Данас се све опрашта и све се заборавља. Да бисмо достојно дочекали овај велики празник заборавимо и одбацимо све нечисто, прљаво и грешно, све што вређа величину овог великог дана.
Мироносице су рано јутрос дошле на гроб и донеле су Христу чисто и миомирисно миро, принесимо и ми чисту молитву. У овај велики да грешни свет се купао у крви, веселио се и пировао је и није знао за свету радост, а верни Христови ученици доживљавају радост спасења. Ништа није у стању да истргне из срца ову свету радост.
Свет и данас грца у крви, весели се и не познаје свету радост коју ми, верници, осећамо. Он још и богохули. Нека данас умукну гласови неверја и светогрђа, нека бар данас не буду налик на бестидну римску стражу која је узела сребрњаке од првосвештеника и ширила гласине о томе да су Исусови ученици украли Његово тело док је стража спавала. Како су могли да тврде да је Христос украден ако су сами спавали? Нека ова безумна лаж посрами и данашње хулитеље наше вере. Нека се још једном сете да је у велику суботу увече на Христов гроб постављен велики камен и да је гроб запечаћен, тако да ученици нису могли узети Христа и поред све своје жеље. Да су безумни стражари говорили истину, требало би да их задеси тешка судбина због тога што су спавали на стражи. Стражару који заспи претила је смртна казна. А у овом случају стража не само да није била кажњена, него је чак добила и сребрњаке.
Сад ћу навести један задивљујући случај и испричаћу вам, браћо, како ме је Господ просветлио у тешком тренутку и како ми је помогао да једну колебљиву и неверујућу душу окренем ка Христу. У Кијеву сам добро познавао бившег професора Кијевског универзитета N. Професор је био већ у позним годинама. Клањао се Христовом генију, сматрао Га је великим човеком и чак је тврдио да никад није било таквог човека и никад неће ни бити, али Га није сматрао Сином Божјим, негирао је Његово Божанско достојанство и због тога није ишао у цркву, није постио и није се причешћивао. Једном смо заподели разговор о васкрсењу мртвих и васкрсењу Исуса Христа. Он је све то негирао. Никако није могао да се помири с мишљу да је Христос васкрсао. Тврдио је да су Га ученици украли у ноћи између петка и суботе, јер је гроб по речима јеванђелиста био запечаћен у суботу, увече, а тада је постављена и стража, јер су се тек тада првосвештеници и књижевници сетили Христових речи да ће за три дана васкрснути и да ученици не би украли Његово тело похитали су код Пилата по дозволу да поставе стражу и запечате гроб, али је све то било учињено касно и они су запечатили празан гроб, јер су у ноћи између петка и суботе ученици успели да украду Исусово тело и народу су трећега дана објавили да је Он васкрсао.
Нисам знао шта да одговорим ученом професору. Одједном ми је синула благодатна мисао и навео сам му следећи пример: разбојник или злочинац је извршио атентат на царску личност, влада га ухапси и заточи у тврђаву у којој нема никога и затвори капију тврђаве. Али сутрадан се власти досете да на тврђави нема само једна капија, има их неколико, и жури, опрема стражу и запечаћује све капије на тврђави. Зар пре него што затвори капију власт неће прегледати унутрашњост тврђаве како би се уверила да је злочинац ту, да ноћу није побегао кроз отворену капију или да га је родбина украла или спасила. „Наравно, одговорио је професор, прво ће прегледати тврђаву и после обиласка ће позатварати капије.“ Исто тако су и јеврејски првосвештеници и књижевници због бојазни да су ученици украли Христа прегледали гроб и уверили су се да Исусово тело лежи у гробу и тек онда су га запечатили и поставили стражу, завршио сам своје излагање. Професор, угледни седокоси старац, истог часа је устао, целивао ми је руку и рекао: „Сад верујем да је Христос Бог и Син Божји, верујем да је васкрсао и да ћемо и ми васкрснути,“ и заплакао је. Осетио сам велику духовну победу и радост. Притом ми је професор рекао да је прочитао много богословских књига и да нигде није наишао на ову мисао. Ни ја нисам знао, рекао сам му, Господ ми ју је управо открио. Истина је увек сама по себи једноставна и без извештачености. Обојица смо отишли у цркву да заблагодаримо Богу за откровење и дивну милост. Он 25 година није прешао праг цркве и сад је са страхом Божјим ушао у цркву Божију. А ја сам се молио са сузама и благодарио сам Богу због тога што ми је помогао да учиним велико дело и што је преко мене спасио једу заблуделу овцу. Сутрадан сам служио свету литургију, а он је читао дневно зачало из Апостола. Касније сам га често виђао како се сатима моли Богу у црквама, често је одлазио у Кијевопечерску лавру и њене пећине. Ко је Бог велик као наш Бог, ти си Бог Који чини чуда!
Ово чудо ми се урезало у сећање за цео живот. Нека васкрсне Христос и у нашим срцима и у душама свих људи као што је васкрсао у души и срцу ученог, старог професора. Амин.
Свети Мардарије либертивилски
Извор: Православие.ру
