Бог све позива да теже ка савршенству и то је позив свима да се усавршавају у вери и љубави према својим могућностима. Најбитније је да вршимо ону службу на коју нас је поставио Господ али и власт и друштво, часно и поштено. Онда ће нам Бог дати награду и мићемо ући у Царство Небеско попут данашњих светитеља, светог цара Константина и царице Јелене – рекао је Епископ Јеротеј у својој беседи у спомен-храму Светог Саве на Врачару.
У петак, 3. јуна, када наша Света Црква молитвено прославља спомен на Светог цара Константина и царицу Јелену, Његово Преосвештенство Епископ топлички и изабрани Епископ шабачки Г. Јеротеј, са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, началствовао је на светом евхаристијском сабрању у спомен-храму Светог Саве на Врачару.
После прочитаних делова из Светог Јеванђеља сабраном верном народу се обратио Епископ Јеротеј. Говорећи о светом цару Константину Преосвећени је рекао да је он дошао на власт после цара Диоклецијана, који ће остати запамћен као највећи прогонитељ хришћана иако у прво време није био тако суров. Видећи да ће хришћанство преовладати и да потискује паганску религију, он је онда кренуо да се бори против Христа. Трудио се да систематски искорени хришћане. Иако су хришћани и раније прогоњени то није било тако систематски рађено као у време цара Диоклецијана који је желео да потпуно искорени хришћанску веру.
Епископ Јеротеј је рекао да су у то време засијали многи светитељи, као што је свети Георгије Победоносац. Прогон је био изузетно суров и спроводила га је држава, а то је било утолико више трагично јер сваки грађанин очекује да га држава заштити и да му слободу. Због свих тих искушења хришћани су бежали у пустиње. Хришћанство су сведочили само они који су били спремни да положе живот за Христа, као што је то био свети Георгије који је схватао да је Диоклецијаново пролазно земаљско царство. Само 10 година после његовог страдања долази цар који не само неће прогонити хришћане већ ће им дати и слободу да исповедају своју веру и граде своје храмове. Такав је био цар Константин и његова мајка Јелена која је била хришћанка и која је највише и утицала на свог сина. Он је Миланским едиктом зауставио прогоне и дао слободу да слободно и јавно исповедају своју веру. Та његова подршка и помоћ хришћанству огледала се и у томе што је хришћанима дао и царске базилике да користе као своје храмове и ми се и данас архитектонски угледамо на те објекте приликом изградње својих храмова. Када се појавио спор са Аријем цар Константин је помогао хришћанским епископима да сазову Сабор јер је себе сматрао 13-им апостолом, односно неким које је дужан да помаже и потпомаже Цркву и то је радио до краја свог живота због чега га је Црква прогласила светим као и његову мајку Јелену која је подигла храм Васкрсења у Јерусалиму као и друге велике светиње у Палестини.
Поставља се питање какве то везе има са нама данас и са нашим животима? Када су светог Јована Предтечу Јевреји питали шта да раде он им је говорио да раде послове који су им од Бога дати али по савести. То је био случај и са царом Константином, јер видимо да он није злоупотребио своја овлашћења и није заводио терор и смрт већ је дао слободу и да међу људима влада мир и толеранција. Бог све позива да теже ка савршенству и то је позив свима да се усавршавају у вери и љубави према својим могућностима. Најбитније је да вршимо ону службу на коју нас је поставио Господ али и власт и друштво, часно и поштено. Чак је и апостол Павле препоручивао робовима да се не буне против својих власника него да их слушају као самог Господа. Због тога треба да се трудимо искрено и свим срцем да своје службе и професије вршимо искрено и часно и поштено. Онда ће нам Бог дати награду и мићемо ући у Царство Небеско попут данашњих светитеља, светог цара Константина и царице Јелене – закључио је просвећени Епископ Јеротеј.
Извор: Телевизија Храм
