У четвртак 02. јуна 2022. године Светом архијерејском Литургијом у Саборном диселдорфском храму прослављен је празник Вазнесења Господа – Спасовдан. Литургију су служили Његово Преосвештенство Епископ Диселдорфа и Немачке Г. Григорије, Његово Преосвештенство Епископ хумски Г. Јован уз саслужење свештенства и верног народа. Празничну беседу одржао је Владика Јован.
У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, од Христовог вазнесења на небеса до данас, хришћани и Црква Божија чекају Његов Други и славни долазак. Ми верујемо да као што се Господ вазнео на небо од својих светих ученика и апостола да ће тако, једног дана, на свршетку историје доћи поново међу све нас и конституисати вечно и будуће царство Божије. Христос је за нас учинио све како би нам повратио достојанство људскости, достојанство човечности, а то је достојанство слободе и љубави. Сви смо ми позвани и призвани на подвиг обожења, на подвиг прожимања благодаћу Божијом, како бисмо постали онакви људи за какве нас је Бог назначио и како би живели онаквим животом на какав нас је Господ Бог призвао. Христос када је васкрсао из мртвих четрдесет дана се јављао својим ученицима и другим људима. Сви они су имали искуство Њега не као духовног биће него као Васкрслог у телу, у телу у коме је Он са њима живео. Прво су се чудили како је могуће да Он након васкрсења има тело. Христос им је то потврдио таком што је показао ране на Свом телу и тражио да једе мед и рибу, по сведочанству Јеванђеља. Након тога се вазнео на небеса. Ово Његово вазнесење на небеса за нас до данас остаје загонетка и можемо се питати шта нам је оставио као главни и основни задатак за период између Његовог вазнесења на небо и Другог и славног доласка који нам је обећао. Оставио нам је, драга браћо и сестре, као задатак да Га непрестано тражимо, проналазимо и видимо у другом човеку. У Светим Јеванђељима Господ Исус Христос Себе поистовећује са свим људима а нарочито са онима који су понижени и одбачени. Та се јеванђеоска максима пренела и на ранохришћанске оце, подвижнике и пустињаке који су говорили када видех свога брата, тада видех Христа. И ми смо сви позвани, без обзира на наше недостатке и немогућности, да увек у своме срцу чувамо ову максиму како бисмо могли да познамо нашег Господ Исуса Христа и како бисмо могли да станемо са Његове десне стране о Његовом Другом и славом доласку. Позвани смо да живимо таквим животом и да у сваком човеку видимо Самога Христа Васкрслог из мртвих и ослобођеног од свега онога што човека окива и спутава да буде истински човек, човек који живи оним призвањем и оним даровима које му је Бог дао. Увек славимо овај и све дуге велике догађаје на Светој Литургији, јер Литургија јесте изображење целокупног домостроја спасења. Као што знамо из Јеванђеља и из искуства Цркве поред нашег живота и подвига, настројења срца, могућности да се кајемо с обзиром на наше увиђање колико смо далеко на шта нас је Господ призвао, ми смо позвани да заједно са светим Господњим ученицима и апостолима ломимо хлеб и пијемо из исте чаше и да у том ломљењу хлеба и пијењу из исте чаше у Светој тајни евхаристије спознајемо Христа непосредније и ближе него у било ком другом аспекту искуства нашег верског живота . Нека би Господа дао да стално чувамо у срцима Његово охрабрење и Његово обећање о Другом и славом доласку и да Га стално истински, отвореног срца призивамо, и док Он не дође да Његово присуство и Његову љубав увек гледамо у сваком човеку кога срећемо јер ће се Господ о Свом доласку и открити као многи, као Онај који нам се у животу октривао, јављао и давао Своје дарове кроз мноштво разних људи чију љубав треба да примимо у нашој припреми спознања Васкрслог Господа који ће поново доћи, амин.
