У другу недељу по Духовима, када се обележава молитвени спомен на Свету мученицу Акилину и Светог Трифилија, Епископа кипарског, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургији у селу Миоковцима код Чачка.
На литургијском сабрању Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Милош Босић, архијерејски намесник ужички, протојереј Никола Вучетић, архијерејски намесник љубићки, протонамесник Александар Суботић, старешина Храма Светог великомученика Георгија у Пријевору, јереј Иван Босић, старешина храма Покрова Пресвете Богородице у Миоковцима, као и ђакони Стефан Симић и Милан Босић. Лепоти богослужења допринели су појци: Иван Трајковић из Краљева, Александар Дамљановић, студент теологије, као и свршени богослови Милија Ћирић и Никола Ранковић.
Живописно село Миоковци, почива на десној обали реке Чемернице. Некада „Љубићки срез“, данас „Љубићко архијерејско немесништво“. Благочестиви народ овога места милошћу Божијом и својим трудом надалеко је чувен по воћарству, где готово свака кућа представља репрезента на својствен начин. Месну красницу чини свакако Храм Покрова Пресвете Богородице, где их сваке недеље и празника окупља и сједињује Мајка Божија. Овај народ је у својој историји пролазио кроз разна искушења. Великих губитака било је у Првом светском рату, док је Други светски рат однео велики број жртава и спаљивање целога села од стране бугарских војника 1943. године. Међутим, благословом Божијим мештани овога села никада нису поклекли и отуђили се од Истине. На путу за познање Истине, имали су благослов да их руководи свештеник Хранислав Ђорић – по смрти своје супруге као удови свештеник прихвата монашки чин под именом Герман, касније поставши Патријарх српски.
Након прочитане јеванђелске перикопе, у својој надахнутој пастирској беседи Преосвећени Владика Јустин се обратио сабранима. Говорећи о привремености и пролазности земаљског, истакао је да оно што би требало сви да очекујемо и ка чему да стремимо, оно вечно, Небески Јерусалим, Небеско Царство, односно живот вечни. Устима јеванђелиста Господ нам саопштава многе тајне које су нам потребне за спасење. Наиме, у Јеванђељима је изнето оно што је човеку најпотребније, а то је васпостављање Цркве Божије. Јеванђелиста кроз текст износи да је Господ учинио многа чуда, која нису записана, а када би се записала не би стала у све књиге овога света.
-Данашње Јеванђеље описује позивање ученика: Симона Петра, Андреја – брата његовог, синова Заведејевих, Јакова и Јована који беху рибари. Господ их позива да крену за Њим и да оставе све. Апостоли Духом Светим препознају Господа Христа и полазе за њим оставивши све своје, иако Он још не беше прослављен. Тада, у још увек „не прослављеном Исусу“, смиреном човеку из Назарета који је ради нас претрпео разне муке, шамарање, цепање хитона и смрт на крсту, апостоли препознају Месију. Господ их утврђује и дарива богатим даровима, међу којима је и говор разним (непознатим) језицима на празник Педесетнице, рекао је Владика.
Преосвећени је истакао да је Црква увек почивала у светлости, насупрот многих који су тврдили да је у тами и да не иде у корак са временом. Она је увек напредовала у архитектури, уметности, философији и на многим другим пољима. Увек је сведочила и данас сведочи да све што је на земљи, а не узда се на Бога, или не чини у име Божије, нема вечно битије (остаје само овде). Хришћани у Цркви очекују оно што није пролазно, како истиче Свето Писмо: „што око не виде, ухо не чу, и у срце човеково не дође.“
У литургијској заједничкој Чаши велики број благочестивог народа и деце је узео учешћа, причестивши се истинитим Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, који нас је и у данашњи дан сабрао под омофором Епископа жичког Господина Јустина.
Након евхаристијског сабрања, уследила је трпеза љубави, на којој се присутнима обратио јереј Иван Босић, старешина Храма Покрова Пресвете Богородице у Миоковцима. Он је заблагодарио Епископу Јустину и пожелео му добродошлицу, истакавши да је заправо он, као Епископ и пастир једини прави домаћин. Заблагодарио је и свим мештанима села Миоковци на свакодневном труду за Цркву, као и на припремљеној трпези, коју су заједнички уготовили.
Извор: Епархија жичка
