Обасјани неисказаном радошћу заједно са свима светима и псалмопојцем Давидом кличемо у вјери, љубави и нади: Ево дана који створи Господ да се радујемо и веселимо у њему!
Ваша Светости, богољубиви архијереји, поштовани и драги гости, народе Божји, отвореног срца и са широком крајишком душом дочекујемо у овај топли јунски дан Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија, наследника Светога Саве, баш овде у овом храму који је посвећен првом српском архиепископу и просветитељу, који нас и на овај начин сабира својим молитвама у мученичкој Крајини.
У овом граду који носи име по краљу Петру Карађорђевићу, који је током босанско-херцеговачког устанка ратовао у овим крајевима под именом Петар Мркоњић, дочекујемо Патријарха српског, браћу епископе, али и све вас, драги и вољени народе Божји, који нисте жалили ни труда ни времена да у љубави Христовој дођете и заједно са нама дочекате и поздравите Његову Светост.
Прије непуне четири године на овом истом мјесту, о Илиндану, предвођени блаженопочившим патријархом Иринејем сабрали смо се да осветимо овај величанствени храм који је нашој Цркви подарио наш верни брат Младен Ивановић. Тада као Митрополит загребачко-љубљански били сте са нама и Ви, Ваша Светости. Данас Вас дочекујемо као Патријарха српског, као оног који је духовни поглавар целокупног српског народа и наш узор у свакој врлини. Знају овдашњи православни Срби ко им је и због чега дошао. Зато смо се и сабрали у оволиком броју да Вам покажемо да смо једно у Христу Исусу, да смо једно са нашим славним и страдалним прецима, али и да наше заједничко окупљање буде залог да ћемо и у будућности бити једно и бити заједно.
У овај град је прије 89 година, сада већ далеке 1933. године, долазио и Свети владика Николај Велимировић, онај који нас и данас својим делима приводи ка Христу и Царству небеском. Као што је тај дан остао упамћен у књизи народног сећања тако ће, вјерујемо, и овај свети дан остати записан у књизи чија се слова исписују, Ваша Светости, срцем.
Вјера овог народа издржала је бројна историјска искушења. Довољно је видети слике овог града из касне јесени 1995. године, када је ово мјесто било само једна велика ратом разрушена и запаљена кућа, и данас, након 27 година, када је овај град постао понос Републике Српске, па ћете спознати да смо народ који са неуништивом вером може надживети сва она небројена зла.
Ваша Светоси, Ваш први долазак у својству предстојатеља Српске Православне Цркве на подручје Епархије бихаћко-петровачке и римањске представља подстрек да наставимо крсно-васкрсни ход, да издржимо све што нас чека у времену које долази и коме хитамо у сусрет да бисмо били достојни оних чије гене носимо, чију вјеру чувамо и које никада не заборављамо, јер ако њих заборавимо сами себе предајемо забораву.
Епархија бихаћко-петровачка и рмањска постоји само 32 године, али на древним темељима који сежу у хришћанску прошлост више од петнаест вијекова, у нешто више од три деценије формалног постојања доживела је, ова епархија страдлница, потпуно уништење током којег је прогнано више од 120 хиљада православних Срба, а већина храмова и породичних домова су уништени, запаљени или тешко оштећени. Последње двије деценије обновљено је све оно што је уништено, а изграђени су и потпуно нови храмови, нови породични домови, мостови, школе и све оно што нам је било потребно за живот који живимо. Епархијске међе су проширене. Основани су нови манастири. Засијале су древне светиње, као што је манастир Рмањ, који ће идуће јесени потпуно обновљен, ако Бог да, као никада у својој историји прославити 580 година свога постојања. Вјерујемо, Ваша Светости, да ће Вас и тада наша маленкост заједно са народом Божјим угостити поводом јубилеја најзначајније светиње наше епархије.
Долазите, Ваша Светости, у епархију где су засијали мученици, исповједници и новомученици, овде присутни, медљански, рмањски, гаравички, бихаћки, ливањски, сански и многи други знани и незнани. Њихове свете мошти јесу наш најтврђи темељ, јер се већ вијекома зна да је крв хрићана сјеме Цркве. Данас смо овде у Мркоњић Граду, а сутра у манастиру Глоговцу на Јањском сабору. Данас и сутра смо у молитвама оних који су нам предходили, који су нам до данас чували и сачували вјеру, светиње и завичај. Због тога Вас поздрављам, Ваша Светости, не само у име нас које данас очима видите, већ и у име оних чије је присустви невидљиво, али који су свагда пристни, јер њиховим светим молитвама опстајемо и остајемо у овом скромном кутку мученичке и многонапаћене крајишке земље. Радују се данас њихове душе Вашем доласку, нашој међусобној љубави и заједничким напорима које улажемо да сачувамо јединство наше Цркве и нашег народа.
Светејши Владико, добро нам дошли и свагда нам добро долазили. Ово је и Ваша епархија, Ваш крај и Ваш град, јер сте Ви први међу нама, наш брижни отац и наш вољени брат. Нека би Госод дао овај Ваш долазак у нашу епархију буде само први и један од многих. Увек ћемо Вас са радошћу дочекивати баш као данас, а на Вама је да се одзовете позиву наше љубави и да нас загрлите својом пажњом, бригом и архипастирским благословима. Благодарећи Светом оцу Сави на данашњем дану, још једампут се захваљујем његовом наследнику, патријаху Порфирију, што нас је походио, али и свима вама браћо архијереји и драги љубљени гости, браћо и сестре, јер заједно из срца радосно кличемо: Благословен који долази у име Господње! Ваша Светости, добро нам дошли и увек нам у добру долазили.
Извор: Инфо-служба СПЦ
