На Видовдан, 28. јуна, Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је Свету архијерејску литургију и парастос страдалима прије Косова, на Косову, по Косову и до данашњих дана, у манастиру Подластва у Грбљу – гдје је по предању рођен Великомученик косовски цар Лазар.
Епископу Кирилу је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске уз молитвено учешће вјерног народа који се традиционално на Видовдан сабира у овој светињи, испред које је подигнута спомен-костурница, гдје је сахрањено 79 Грбљана, Кртољана, Маињана, Будвана, који су пострадали од братске руке новембра 1944. године у Старом Бару.
Владика Кирило је честитао празник, који неки називају српским великим петком, истакавши да је од страдања нашег Спаситеља Господа Исуса Христа на крсту, Његовог пребивања у гробу и тридневног васкрсења, сваки Велики петак уједно и Васкрс и пасха. За праведнике, оне који су угодили Богу, смрт је само прелазак из овог живота у онај бољи, а, како је казао, тако је било и на Косову пољу 1389. године. Даље је подсјетио да сваки народ на овој планети има своје успоне и падове, своја времена благостања и времена страдања по промислу Божијем, по дубоком Његовом размишљању о спасењу свакога човејка понаособ, а онда и свих народа на овој земљи.
“Тек послије Вазнесења нашега Господа на небо, капија Царства небескога се отворила, и не само отворила него нам је Господ показао пут, да је циљ и назначење нашега живота на земљи не неко благостање, рај на земљи, него да се вратимо у њедра Оца свога небескога”, бесједио је Владика Кирило, додавши да је и наш народ имао период благостања, који је био праћен огромним духовним процватом у периоду владавине знамените династије Немањића.
У том периоду су никли величанствени храмови, манастири којима се диве покољења до данашњег дана: Студеница, Дечани, Пећка патријаршија, Жича, Бањска, Грачаница, Морача… и праведно је било, по мишљењу Владике Кирила, да се та епоха највећег успона нашег православног народа – епоха владавине династије Немањића – управо заврши једним возношењем на небо. У том смислу је даље говорио о Косовској бици и жртви цара Лазара и косовских мученика на Косову пољу.
“То је било вазнесење нашега народа на небо, јер цар Лазар и његови војници, нијесу тамо ишли у самоубиство, нијесу ишли против толике силе агаријанске да заврше свој живот него су знали управо то, да је смрт праведника уједно и пасха, уједно и прелаз у вјечни живот”, казао је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило.
Да би то боље објаснио послужио се анализом стихова Петра Другог Петровића Ловћенског Тајновидца, онога који је и формулисао Косовски завет у нашем народу, и поручио да треба знати да је главни непријатељ рода људскога смрт и ђаво и да су својим преласком у Царство небеско косовски мученици, на челу са царом Лазаром и Милошем Обилићем, попунили Цркву небеску:
“Они су се уградили у тијело Цркве Христове којој је глава Христос и тиме задали ударац, како каже, самоме паклу, самоме Аду и највећем непријатељу нашег спасења ђаволу”, казао је Владика, објаснивши да је тај подвиг цара Лазара и Милоша Обилића надахнуо наш народ да преживи петовјековно ропство под Османском империјом, да не падне духом и на крају дође до свог ослобођења.
По његовим ријечима ко тежи Небеском, њему се чува и даје и земаљско, а народи који само мисле о земаљском, немају прије свега правилну слику будућности.
“Да није било подвига цара Лазара, Милоша Обилића, не би било ни Карађорђа, оца Србије, коме је Његош посветио Горски вијенац, не би било ни других великих јунака, не би било Петровића, не би било Карађорђевића, под којима смо се ослободили од Отоманске империје. Подвиг хришћанских мученика садржи и све земаљске вриједности, значи чува се то земаљско, али се добија више. Добија се пасха, добија се Васкрс, добија се живот вјечни.
Дакле наш народ је показао да је спреман и у добру бити и да је спреман уживати и земаљске угодности, да је спреман кад је потребно на позив Божији поћи на добровољну жртву за земаљске вриједности, али најважније за задобијање Царства небескога. Тако Господе, погледај на народ свој, молитвама свих светих из рода нашега, а посебно светих мученика, цара Лазара, косовских мученика и свих мученика српских, и помилуј нас и спаси нас као благ и човекољубив!”, казао је на крају свог архипастирског слова Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило.
