Из штампе је изашао нови број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. У овом броју могу се издвојити три крупне теме: Петровдан, Видовдан и Ловћенска капела.
Поводом празника Петровдана, Светигора је објавила двије бесједе, једна је „Апостоли Петар и Павле – изабрани проповједници Јеванђеља Христовог” блаженопочившег митрополита Амфилохија из 2020. године; друга је бесједа јеромонаха Никона (Кокотовића) „Апостол Павле – служитељ ријечи Божије”.
О овогодишњој прослави Видовдана на Косову казује репортажа „Видовдан 2022. у Грачаници и на Газиместану”, гдје је тога дана служио Његова светост патријарх Порфирије, чија је литургијска бесједа дата интегрално „Свети кнез Лазар није продао веру за вечеру”. Публикована је и бесједа епископа Кирила „Косовска битка – вазнесење нашег народа на небо” са прославе Видовдана у манастиру Подластва грбаљска.
Са Косова стиже и репортажа Оливере Радић о Духовским задушницама у Ораховцу
Јереј Крсто Станишић освјетљава тему „Косовски завјет као избор и извор”. Др Васиљ Јововић инспирисан косовском жртвом митрополита Амфилохија, написао је есеј „Кнез Лазар и Косово у стваралачком опусу митрополита Амфилохија Радовића”.
Трећа тематска цјелина овог броја је Ловћенска капела. Са вечери „Сумрак и васкрсење Ловћена“ посвећеној Његошевој капели, поводом педесет година од њеног рушења, Светигора преноси двије бесједе. Једну је изговорио митрополит црногорско-приморски Јоаникије „Ловћенска капела дјелује са неба”, другу др Мило Ломпар „Његошева капела – од мркосвестице до праскозорја”.
Језик је стална Светигорина тема. Лингвиста др Јелена Газдић аутор је текста „Медији, дјеца и правопис: Од бабе Смиљане до бабе Смиљане”. У овом броју можете наћи и најновију декларацију о границама српског језика, коју су у Тршићу ове године потписали учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције.
Раде Булајић се бави преводилачком дјелатношћу Блаженог Јеронима. Теолог Александар Вујовић упознаће Светигорине читаоце са матурском екскурзијом цетињских богословаца.
Мр Смиља Влаовић описује Вазнесењску цркву на Граховцу.
Мр Аћим Вишњић представља ново научно дјело о новијој српској епици др Будимира Алексића „Теме новије српске епике”. Ту је и трећи дио интересантног животописа преподобног старца Мине Црногорца из пера ђакона Горана Нухановића. Ђакон Павле Љешковић записује једну цртицу из живота, под називом Једночинка.
Поред редовних Светигориних рубрика – Архива, и Љетописа Митрополије, незаобилазан је и поменик, у који Светигора уписује имена оних који су напустили овај свијет с надом у васкрсење мртвих.
