На Цетињу је данас,12. јула, одржан традиционални Петровдански сабор, који је почео Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру, којом је началствовао Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење Преосвећеног Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила, свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, као и уз молитвено учешће вјерног народа и појање хора Свете мати Ангелине из Никшића, под вођством Ане Бојић.
Прије Свете литургије, Митрополит је у чин ипођакона произвео Ведрана Грмушу.
Након читања Јеванђеља, честитајући једну од слава Цетињског манастира Митрополиту Јоаникију, игуману и братству ове свете обитељи и свима који се поклањају и воле ову светињу, Владика Кирило је казао да су првоврховни апостоли Петар и Павле прије свега велики подвижници покајања, преумљења у Богу.
Подсјетивши да је Свети апостол Петар био прости рибар, утемељен у традиционалној религиозности свога јеврејског изабраног народа, частан човјек кога је Господ при првом сусрету назвао Петром и осјетио да ће он бити заиста стијена вјере, Владика је нагласио да је од тог стања рибара до заиста стијене вјере Петар прошао далеки пут са многим ломовима, из којих га је увијек исцјељивало и изводило његово покајање, кротост и могућност преображаја. Тај преображај твори Господ, али од нас се тражи отвореност срца и спремност на преумљење и покајање.
“Заиста је то Петар показао у многим случајевима, како то описује Свето јеванђеље. Гледајући лице Божије, он је узрастао, преображавао се вјером и достигао до тога да први од апостола исповиједи Господа као Исуса Христа, као Сина Божијег и Бога. Господ је похвалио ту његову вјеру и рекао да је то та вјера која сазидава Цркву, која је јача од највећег непријатеља нашег спасења – ђавола”, бесједио је Владика и појаснио да се исти тај Петар касније одрекао три пута Христа, али да се покајним вапајем, молитвом Господу, вратио у своје апостолско достојанство и тек силаском Духа Светога на апостоле, на дан Педесетнице, он постаје неустрашиви исповиједник вјере Христове, којега ништа није могло одвојити од Христа и од проповиједи јединога Спаситеља свијета, чијом моћи је творио таква чудеса због којих су се људи питали да ли је он човјек или бог.
Говорећи о житију Светога Павла, Владика Кирило је нагласио да је он био врло добар зналац и ревнитељ јеврејског закона и да није имао прилику да гледа Господа, да буде уз Њега у току Његовог земнога живота те да зато није био довољно припремљен за сусрет са Господом. Ревнујући за своја стара отачка предања, он је био и велики гонитељ хришћана, а чудесно је обраћен у вјеру хришћанску самим Господом, који му се у сили, слави и свјетлости јавио на путу за Дамаск. И Павле је обневидио, будући да није био припремљен као Петар, Јаков и Јован, који су у истој слави видјели Господа на Гори преображења, али су били припремљени науком Његовом и пребивањем уз Њега.
“Апостол Павле је обневидио. Дакле, можемо рећи, за разлику од Петра који је виђењем, гледањем, дошао до вјере, Павле је дошао до вјере негледањем, немогућности погледа. Он ће то касније и да налази као своју врлину, јер је говорио: Мени је лично Христос открио науку, нико ми није ту науку казао него лично Христос јављањем”, бесједио је Епископ, додавши да се тај гонитељ Цркве Христове покајао, преумио и претворио у највећег проповједника васкрслога Христа, поставши сасуд изабрани да би изнио вјеру пред незнабожце.
Објашњавајући зашто је Господ изабрао баш њега, фарисеја, да буде сасуд изабрани, Владика је истакао да је он прекинувши то ревновање за отачка предања, потпуно раскрстио са Старим завјетом и његове посланице су пуне доказа да Закон не спасава него спасава благодат Божија и спасава вјера у Спаситеља свијета.
“Апостол Павле објашњава да је закон старозавјетни био чувар до Христа и он није имао силу спасења, док је Христос као архијереј Цркве Божје ушао у само небо и тиме отворио и нама пут до тога неба и својом жртвом побиједио наше највеће непријатеље – ђавола и смрт”, казао је Преосвећени Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило.
У својој потпуној одријешености од старозавјетних правила, Павле на једном мјесту критикује и Петра, који није хтио да једе са хришћанима из незнабоштва, правећи на тај начин компромис са хришћанима из јудејства. Владика је објаснио да нам овај сукоб показује да су се црквене ствари увијек саборно рјешавале. Апостоли су се сабрали на сабору 50. или 51. године и, под предсједавањем апостола Јакова, одлучили да се не намећу новим хришћанима правила јеврејског закона.
Казао је да је управо покушај да се само на личности Петра атомизира Црква, да се на њему оснује сва теологија, наравно погрешним тумачењем његове личности и учења, довео до тога да су се нажалост неки инославни хришћани одвојили од пуноће Цркве. Такође, због погрешног тумачења Павлових ријечи да спасава вјера, а не дјела, неки инославни потпуно негирају дјела, заборављајући друге ријечи апостола Павла да наша вјера дјела кроз љубав, као и учење апостола Јакова да је вјера без дјела мртва.
Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило је закључио своју бесједу ријечима да поред тога што је наша вјера лична и што свако има различите дарове, она је саборна вјера, вјера Цркве, што значи да сва црквена питања треба рјешавати саборно, како нас уче Свети апостоли.
“Нека нас молитвама Светих апостола Петра и Павла, Светог Петра Цетињског Чудотворца, Господ приведе покајању, обнови, и сабере,сложи и умножи. Амин, Боже дај. Живјели, срећан празник!”
По заамвоној молитви из Цетињског манастира је кренула празнична литија до темеља старог Цетињског манастира и обновљеног храма Рођења Пресвете Богородице, а на темељима храма Светих апостола Петра и Павла на Ћипуру благосиљан је славски колач и кољиво.
На крају сабрања сабранима се ријечима поуке обратио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије. Подсјетио је да је Господ послије свога Васкрсења сабрао своје апостоле који су се били разбијежали на Велики петак, међу којима је био и Петар, који га се одрекао по људској слабости, и не гледајући на њихове слабости укријепио их и испунио вјером, љубављу и добротом, давши им снагу. Касније, прије свога Вазнесења, Господ је рекао апостолима да се не разилазе никуд из Јерусалима докле се не обуку у силу са висине, што се догодило када је Свети Дух сишао на апостоле у недељни дан у виду огњених језика:
“То је значило да ће огањ ријечи Божије из уста Светих апостола, и преко њиховога језика, да се распростре по цијеломе свијету и то на разним језицима. Ту је био и Свети апостол Петар, али тада није био ту апостол Павле. Он је још био Савле и он ће ускоро постати гонитељ хришћана. Међутим, јавио му се Васкрсли Господ и преко Светог крштења обукао га је у силу са висине, даровао му дарове Божије мудрости, истине, љубави, правде, доброте и храбрости исто као и осталим Светим апостолима”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
Говорећи о двојици првоврховних апостола, казао је да су Св. Петар и Павле заслужили да их тако назовемо јер су као орлови на крилима Духа Светога обишли сву васељену, цијелу тадашњу римску империју и посвједочили своју вјеру и љубав према Господу, страдањем за Христа у престоници свијета – тадашњем Риму. То је и био циљ, како је казао, да се проповиједа Јеванђеље од Јерусалима па до краја свијета. Али прво је ријеч Божија ишла преко грчких земаља до великога града Рима.
“Некадашње грешнике, Петар се одрекао Христа у једном моменту, Павле је био гонитељ Цркве, Господ је кроз обраћење и кроз њихово покајање учинио сасудима Духа Светога те су, обучени у силу Божије истине, имали ту храброст и одлучност да живот свој положе за Господа. И један и други не жалећи свога живота него желећи да својом смрћу и жртвом посвједоче љубав према Христу који је на Голготи излио своју крв за спасење свијета. И видите чудо Божије на обојици апостола, посебно на Павлу који није био ученик Христов докле је Он био на земљи, чак је био гонитељ хришћана, али се обратио”, казао је Владика Јоаникије.
Истичући да је апостол Павле постао апостол народа и да је био на челу оних који су се обраћали из других народа, казао је да су се они који су били отуђени од Јеванђеља, од Цркве Божије, обратили преко проповиједи Светих апостола који су имали ту силу ријечи и силу да посвједоче своју вјеру својим животом и примјером, својом крвљу. Посебно је истакао да и данас имамо безброј нових апостола кроз цијелу историју Цркве који су подобно Светим Петру и Павлу посвједочиили своју вјеру у Христа из многих земаљских народа, али и из нашег српскога народа.
“И овдје у Црној Гори имамо такве свједоке вјере: Св. Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, Преподобног Стефана Пиперског, Преподобног Симеона Дајбабског Подгоричког, који је рођени Цетињанин, пун благодати Светога Духа, јер се испунио Божјом милошћу, истином и љубављу зато што је свој живот посветио служби Господу и био велики подвижник и аскета. Он је понос града Цетиња”, рекао је Високопреосвећени Митрополит.
Подсјетивши и на многе други свједоке вјере послије Преподобног Симеона, на Светога Мардарија Ускоковића, просветитеља америчког континента, као и нашега приморца Св. Севастијана (Дабовића), који се показао као апостол Америке, јер је многе утврдио, али и обратио у православну вјеру, Митрополит је истакао да смо ми преко светитеља Божијих засолили амерички континент те да се у томе види колики је наш допринос ширењу благе вијести Христове, Божије истине, љубави и правде на том континенту.
“Нека буде срећан овај дивни и велики празник! Да сви идемо путем Господњим, путем Светих апостола, да своју вјеру свједочима и ријечју, а још више својим животом и својим примјером у све дане свога живота”, поручио је на крају свог слова Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Сабрање је настављено уз празничну трпезу љубави.
