С(а)мртник
Несретник, уштва, а не Ливански кедар,
сумњам у сунце, у дан ведар...
Сумњам у Рај!
И све сам ближе дружби са Њим,
призор из сна злослутим.
Ум ми се мрачи!
Чујем, чујем сновиђен тон,
у мом се срцу пролама звон.
Пој Херувима!
Не брини, није то ништа, сине,
траје ко плач виолине...
Као мало дужи загрљај.
* * *
Све до сада објављене садржаје духовне поезије Невене Милосављевић можете да прочитате ОВДЕ
