У уторак, 19. јула 2022. године, када Црква Божија прославља Преподобног Сисоја Великог Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију манастиру Денковац Успенија Пресвете Богородице у Великим Пчелицама.
Епископу су саслуживали: настојатељ манастира Денковац архимандрит Онуфрије (Вранић), протојереј-ставрофор Милић Марковић, архијерејски намесник левачки, протонамесник Бобан Сеновић, јереј Слободан Савковић, јереј Александар Јаћимовић, јереј Срђан Ђорђевић, јерођакони Василије (Старовлах) и Јован (Прокин).
Благољепију Богослужења допринело је појање сестринства манастира Липар.
Како је данашње Јевањђеље говорило о добру и злу Епископ се сабраном народу обратио Богонадахнутим речима: “Зло не постоји као онтолошко начело, већ се секундарно јавља напуштањем добра. Дакле, зло настаје када се напусти добро, када се не тежи добром, када се не живи добро. Зло настаје када престанемо да слушамо вољу Божију, онда почнемо да слушамо бољу своју. Зло настаје када престанемо да слушамо, а када човек не слуша, он онда престаје да тражи савет, јер нема потребе. Зашто? Зато што мисли он све зна, а Господ је у Јевањђељу рекао ко слуша он ће примити Царство Небеско. Зло настаје када престанемо да чинимо добро, када проверавамо да ли је добро оно што чинимо.
Треба да се клонимо зла, а да чинимо добро. Тајна добра и зла у свету како кажу Свети Оци надмашује све духовне моћи човекове. Њено објашњење је како они кажу с оне стране човека, његовог ума, његовог разума и не припада ни човеку, ни човечанству, та тајна добра и зла припада Богочовеку Христу. Сам Бог који је постао човек он казује човеку ту тајну и одговара на питање откуда зло у свету. А зло је у свету настало од непослушности.
Први човек Адам док је слушао Бога, док је гледао Бога као спаситеља њему није било зла. Али када је човек наговорен од непријатеља човековог, ђавола, тада је настало зло у човеку, настало је растројство, а растројство је тежак облик духовне болести.
Све што је добро све је са неба. Са неба је и вера, и љубав, нада, милосрђе, са неба је и добро. Ми нисмо знали ни шта је добро, ни шта је љубав док Господ Исус Христос није дошао на овај свет и својим животом нам то показао. Клони се од зла и чини добро, овим речима исказан је сав наш труд којим треба да се трудимо на овој земљи материјалној. Наш труд треба да буде стицање две врлине.
Прва врлина јесте да се уклањамо од зла, а друга да чинимо добро. Како Апостол Павле каже: “Добро чините да вам се не досади”. Добра никад доста, а зло је као рана коју треба да лечимо и тако и треба да тражимо лек против зла, а лек је наш Господ Исус Христос, Јевањђеље, Причешће, исповест, Света Тајна покајања.
Себе треба да чистимо од сујете, гордости, пакости, варања, осуђивања. Наше добро увек је везано са јединим добрим, а то је Бог.
Нека нам Господ помогне да видимо у сваком човеку добро, јер нема човека у коме је само све добро и у коме је само све зло. Нека нам Господ помогне да се клањамо од зла, а да чинимо добро у овоме свету.
Извор: Епархија шумадијска
