На празник Светог свештеномученика Венијамина, Митрополита петроградског, а са њим преподобномученика Сергија (Шеина) и мученика Јурија Новицког и Јована Ковшарова, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил присуствовао је вечери сећања поводом стогодишњице мученичке кончине Светог Венијамина Казанског, Митрополита петроградског и гдовског, у Великој сали Петроградске академске филхармоније Д.Д. Шостакович.
На улазу у Филхармонију, предстојатеља Руске Православне Цркве дочекали су Митрополит петербуршки и ладошки Варсонофије и директор Санктпетербуршке филхармоније И.С. Черкасов. Пре почетка концерта, митрополит Варсонофије је освештао у Великој филхармонији спомен плочу са текстом: „У овој сали 1922. године изречена је смртна пресуда Митрополиту петроградском Венијамину, архимандриту Сергију (Шеину), мирјанима Јурију Новицком и Јовану Ковшарову. Место погубљења је непознато“.
У Бетовеновом фоајеу је отворена изложба у организацији Музеја историје Санктпетербуршке епархије и Архива Светотројичке Александро-Невске лавре. Изложба приказује архивске фотографије и личне ствари митрополита Венијамина (Казанског) и учесника истраге. Међу експонатима су последње писмо митрополита Венијамина из затвора и партитура химне „Богородице Дјево, радуј се“, коју је написао композитор С.М. Љапунов у судници. Изложба посвећена стогодишњици подвига новомученика и исповедника Руске Цркве приликом одузимања црквене имовине стално је изложена у Историјском музеју Санктпетербуршке епархије у Митрополијском здању Александро-Невске лавре, док је привремено премештена у предворје Филхармоније спацијално за вече за памћење.
Вече за памћење својим присуством су увеличали и високопреосвећени митрополити петербуршки и ладошки Варсонофије, воскресенски Дионисије, волгоградски и камишински Теодор, преосвећена господа епископи виборшки и приозерски Игњатије, кронштатски Назарије, тихвински и лодејнопољски Мстислав, гатчински и лушки Митрофан, петергофски Силуан, протојереји Сергеј Куксевич и Богдан Соико, као и представници градских власти, јавних и култутних установа.
Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, отварајући манифестацију, обратио се њеним учесницима беседом посвећеном епохи гоњења Цркве, житију свештеномученика Венијамина (Казанског), стогодишњици подвига тог светитеља и других новомученика и исповедника руских.
Уследила је премијера ораторијума „Страдлник на Голготи“, насталог поводом стогодишњице духовног подвига свештеномученика Венијамина. Композитор дела је Михаил Малевич, аутор књижевне основе је Љубов Ивановскаја. Извођачи су Академски симфонијски оркестар Филхармоније, хор свештенства Митрополије Санкт Петербурга (уметнички руководилац Јуриј Герасимов) и женски хор „Квелин“ (уметнички руководилац Елена Жукова). Диригент је народни уметник Михаил Голиков, редитељ народни уметник Александар Галибин, а читаоци Александар Галибин, заслужни уметник Ирина Савичкова, јереј Сергеј Чекоданов, протођакон Сергеј Шамберов.
Драмска основа ораторијума „Страдник на Голготи“ је заветно писмо митрополита Венијамина, које је он написао у самици затвора у Шпалерној улици. Писмо је упућено протојереју Петру Ивановском, пријатељу и саслужитељу, настојатељу храма Светог мученика Андреја Критског. У Великој сали Филхармоније, у згради некадашње Племићке скупштине, пре сто година је био смештен Петроградски револуционарни суд где је вођен процес по измишљеном случају „О отпору одузимању црквених драгоцености“. Пред суђење је изведено 86 оптужених, укључујући и митрополита Венијамина.
„Не знам шта ћете објавити у пресуди – живот или смрт, али шта год да је, ја ћу са истим страхопоштовањем подићи очи горе, ставити на себе знак крста (истовремено, митрополит се широко прекрстио) и рећи: слава Теби, Господе Боже, за све“, овим речима се обратио суду митрополит Венијамин пре доношења пресуде. Трибунал је десеторо људи осудио на смрт. Егзекуција је замењена казном затвора за шест осуђеника. Митрополит петроградски и гдовски Венијамин, архимандрит Сергије (Шеин), адвокат Јован Ковшаров и професор Петербуршког универзитета Јуриј Новицки тајно су стрељани у ноћи 13. августа 1922. године.
Извор: Московска Патријаршија
