Осме вечери “Трга од ћирилице”, одржане на Тргу херцег Шћепана на Белависти, уручена су признања овогодишњим лауреатима “Трга од ћирилице”: књижевнику Селимиру Радуловићу, којем је уручена награда “Печат херцега Шћепана” и Активу професора српског језика из Никшића, добитнику награде “Ћириличник”.
На самом почетку вечери, а поводом 770 година од оснивања манастира Мораче, херцегновској публици приказан је филм о овој древној немањићкој светињи, урађен благословом блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
“Актив професора српског језика и књижевности из Никшића, основала је 24. августа 2004. године група средњошколских професора, који су мјесец дана касније, због противљења преименовања и насиља над српским језиком у Црној Гори удаљени с посла”, објаснио је господин Будимир Дубак, предсједник Управног одбора “Трга од ћирилице”, истакавши да су се они тим чином придружили својим колегама, четрнаесторици бјелопавлићких учитеља, који су 1916. године проживјели страдања и прогоне, јер су стали у одбрану ћирилице и српској језика.
“Трг од ћирилице овим одважним и часним професорима додјељује више него заслужену награду Ћириличник”, закључио је Дубак.
Проф. Веселин Матовић примио је награду у име Актива, истакавши да му је велика част што прима управо ову награду коју је основао и благословио Митрополит Амфилохије. “А све што је он благословио има смисла и има великог значаја”, нагласио је проф. Матовић.
Током свог излагања, он је напоменуо да није добро да награду добија онај који чини своју дужност и обавезу, алудирајући на њихову одбрану ћирилице и српског језика. “Али на жалост ми живимо у таквом свијету, у таквом друштву, таквој држави, да се, ето, и то чини!”, нагласио је уважени добитник.
Драмска умјетница Ивана Жигон прочитала је неколико пјесама вечерашњег лауреата Селимира Радуловића.
Потом се публици обратио и овогодишњи добитник Селимир Радуловић, који је на почетку захвалио граду Херцег Новом и његовим житељима који су му прије двадесетак година отворили своја врата.
“Покушао сам да поделим са вама тренутни снимак треперећег осећања душе. Ако је при том срце макар једног од вас то регистровало, сматраћу да сам био у милости Очевој. Као што је око створено за светлост, а ухо за звуке, вели Никола Кавасила, тако је и природна жудња душе, за бесконачним, за Христом”, овим бираним ријечима, овогодишњи лауреат, завршио је своје излагање.
