Данас, на празник Успенија Пресвете Богородице 15/28. августа 2022. љета Господњег, у Херцег Новом, граду српскога краља Твртка и војводе од Светога Саве Стефана, послије Свете архијерејске литургије, коју су у манастиру Савина служили Његова Светост, патријарх српски, г. г. Порфирије и митрополит црногорско-приморски, г. Јоаникије са више архијереја Српске Православне Цркве и свештенством, почео је, у оквиру „9. Трга од ћирилице“, „Ђедов сабор – од Дунава до мора Сињега“, први који се одржава у Црној Гори.
Сабор је почео програмом у самом манастиру, у изведби дјеце из рецитаторске школе при цркви Светог Спаса на Топлој „Преподобна Касија Константинопољска“ и шире из црквених општина херцегновских. Саборовање новскога вјерног народа са архијерејима своје Цркве и свештенством наставиће се вечерас, такође у манастиру Савини, гдје ће од 20.30 бити уприличен разговор о „Изабраним дјелима“ митрополита Амфилохија Радовића, у коме ће узети учешћа Његова Светост, патријарх српски, г. г. Порфирије и митрополит црногорско-приморски, г. Јоаникије, поводом јубиларне 30-е годишњице оснивања Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске „Светигора“.
„Ђедов сабор – од Дунава до мора Сињега“ завршава се, ако Бог да, сјутра, 29. августа на Канли кули, свечаном академијом поводом 640-е годишњице оснивања града Херцег Новог са почетком у 19.30 и богатим културно-умјетничким програмом у наставку, у част блаженопочившег митрополита Амфилохија.
Зашто „Ђедов сабор – од Дунава до мора Сињега“ ?
Зато што су сабори, сабирање и заједништво, у природи Хришћанства, и нарочито Православља као чувара Христове вјере праве.
Зато што се спасење тражи и налази увијек и само у заједници, „обштенију“ свих богоспасаваних људи, упокојених и живих, сабираних око Христа Спаситеља у једном Тијелу, у Цркви Његовој.
Зато што су сабори и саборовања једна од најстаријих и најзначајнијих установа и у нашем светосавском роду, почев од оног Немањиног црквено-државног Сабора у Расу осамдесетих година 12.в. и Спасовданског црквено-државног сабора његових Светих синова, Светога оца нашега Саве и краља Стефана Првовјенчанога у Жичи 1220/1221.г., на којима је од јереси одбрањена и обновљена и утврђена права вјера у нашем народу, као извор сваког добра и благостања у његовој потоњој историји на свим његовим просторима, од Призрена, Скадра и Боке до Трста и Бијеле Крајине и од Скопља до Пеште и Темишвара.
Зато што се и све значајно у историји Црне Горе везивало за неки црквени празник, за Сабор као подстицај на љубав, братску слогу и исцјељење од сваке мржње, злобе и диоба, на исјељење од безбожништва, самоће и очаја коме су склони сви људи.
Зато што је митрополит Амфилохије, напитан Светим Јеванђељем и васпитан подвижничком и богословском мудрошћу свих Светих хришћанског рода нашега, и васцијеле васељенске Цркве Христове, архијереј Христов са духовном дубином великих Стараца и жарком љубављу и благодарношћу према благочастивим прецима од нашег хришћанског памтивијека, и емотивно наш најдражи „ђед“, у недавном литијском покрету за слободу, пробудио у нама хришћанску наду и успоставио повјерење и снажно дјелатно јединство Црквеног клира и народа, за које нам се чинило да је, упливом глобализације и савременог начина живота, за нас постало готово немогуће.
„Ђедов сабор“ и зато што је митрополит Амфилохије, као сваки прави Богом побједник над својим временом, раскрчио пут и показао начин како да цијело своје биће окренемо к Богу, да се онда и смјер и правац кретања и појединца и друштва у цјелини, окрене ка вјечности, ка будућем Царству Христовом, Царству Његове љубави.
И зато да бисмо, утврђивани на светосавским темељима, на којима се назидавао и митрополит Амфилохије и на којима је и нас зидао, као један од наших нових богодостојних „наставника пута који води у Живот“, боље разумјели свијет око себе, опомињући се правих вриједности и према њима се равнајући и исправљајући на путу свога очовјечења и обожења.
„Ђедов сабор“ и зато што, послије наших старијих и новијих Светитеља, нема у нашем народу много црквених пастира који су са толико снаге и времена, практично цио свој живот, као блажене успомене митрополит Амфилохије, употријебили и дали у борби против оних који би да сруше темељне истине наше вјере и свенародног памћења и јединства „од Дунава до мора Сињега“. Нема много оних који су нам толико сопственим примјером свједочили и показивали да су, и у вријеме велике опште деструкције и новог богоборства, прогона Цркве и затирања хришћанских вриједности, човјеков јеванђељски живот са Богом и кроз њега духовна обнова сваког хришћанског народа не само могући, него и неопходни да би се развила пуноћа и достојанство човјекове личности и да би и народ унапрјеђивао своју духовну и културну зрелост на Христовом Путу спасења.
Крстоносни протојереј Радомир Никчевић,
предсједник Управног одбора „Трга од ћирилице“
и старјешина храма Светог Спаса на Топлој
