.png)
Доносимо интервју са Његовим Преосвештенством Епископом нишким г. Арсенијем, који је објављен у јануарском двоброју (бр. 1315-1316) "Православља" - новина Српске Патријаршије. Са преосвећеним владиком разговарао је катихета Бранислав Илић, сарадник "Православља"
У разговору са катихетом Браниславом Илићем, сарадником новина Српске Патријаршије, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније присетио се свог духовног оца блаженопочившег Епископа жичког Г. Г. Хризостома (Столића). Преосвећени Владика је посведочио да је целокупан његов живот пратила дивна и благословена нит духовног стасавања уз великог и надасве знаменитог и незаборавног блаженопочившег Епископа жичког Хризостома.
Владика Хризостом је заиста већ од првог сусрета својом личношћу на мене оставио један дубок утисак који ће касније у мом животу бити пресудан да се одлучим за монашки живот, а потом и за постдипломске студије у Грчкој, рекао је Владика Арсеније, присетивши се првог сусрета са својим духовним оцем у време када је Преосвећени Владика Хризостом дошао на трон Епископа банатских.
Владика Арсеније: И моје име је једна лепа успомена на Владику Хризостома
Када је Епископ Хризостом 2003. године изабран за Епископа жичког, тада још лаик, а потоњи Владика нишки Арсеније, прати свог духовног оца под чијим омофором и духовним и очинским старањем ће наставити своје узрастање у вери и у Епархији жичкој.
Владика је одлучио да ме 1. августа 2007. године замонаши у манастиру Студеници, пошто је Жича, као што знате, женски манастир. Владика је најпре желео да будем сабрат манастира Рујан код Ужица, који је Владика обнављао, али у том тренутку још није било услова да се тамо изврши чин монашења. Тако се Владика одлучио да моје монашење буде у манастиру Студеници, на чему сам захвалан, најпре Богу и Светим студеничким угодницима, од којих смо данас споменули Светог Симона монаха. То је за мене био велики Божији благослов да управо крај кивота и Светога Симеона и Светог Симона монаха и Свете мајке Анастасије примим монашки образ. Владика Хризостом ми је дао име Арсеније по Светом Арсенију Сремцу и то је био његов избор. Питао ме је да ли желим да изаберем име, али знајући да он увек даје лепа монашка имена, рекао сам „Владико, нека буде Ваша одлука“. Сада је мени и само име једна лепа успомена на Владику Хризостома. Дао ми је то име, јер је по предању Свети Арсеније Сремац једно време боравио у манастиру Месић крај Вршца, о чему нема тачних историјских података, а да је затим дошао у манастир Жичу код Светог Саве. Тако је Владика то повезао и мени је дао име Арсеније по њему, баш као што је он дошао у Жичу код Светог Саве, тако сам и ја дошао у Жичу да будем искушеник код Владике Хризостома, рекао је Владика Арсеније.
Владика Хризостом у манастиру Хиландар провео је дeветнаест година, а послушање библиотекара у овој Светињи била је прилика за његов константан и интелектуални и духовни развој, а пре свега узрастање у молитвеном подвигу. Плод његовог рада у библиотеци је књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, као и Литургија Светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Током целог свог живота био је посвећен литургијском богословљу и ту љубав пренео је и на своја духовна чада.
Својим животним примером и својим интересовањем за литургијско богословље Владика је утицао на мене да се определим управо за литургијско богословље и ја сам уписао магистарске студије у Солуну код професора Панајотиса Скалциса. Тамо сам провео четири године, док сам распусте проводио у Жичи. Из Солуна сам се вратио 2010. године, а да још увек нисам магистрирао. Нажалост, Владика Хризостом се тешко разболео и ја сам се вратио у манастир да будем крај њега. Тако сам магистрирао само неколико дана пре његовог блаженог уснућа. Вратио сам се из Солуна, отишао код њега, који је био на болесничкој постељи и рекао му да сам магистрирао. Тако је тај моменат одбране мог магистарског рада повезан са тешком болешћу Владике Хризостома, али било ми је драго да сам ето успео да завршим и да му кажем да сам завршио пре него што се упокојио у Господу, истакао је Преосвећени Владика Арсеније.
Владика Арсеније: „Могу да кажем да је Владика Хризостом био један живи ходајући богослужбени типик“
Катихета Бранислав Илић: Свако ко је бар једном имао ту прилику да присуствује богослужењу којим предстоји Владика Хризостом, могао је да осети тај дух Свете Горе, који је носио у себи и ту велику љубав према богослужењу, јер је он био човек који је живео богослужењем. Искористио бих прилику да Вас замолим да се осврнете на духовно стасавање под омофором блаженопочившег Епископа Хризостома, који је несумњиво оставио велики и неизбрисив траг у погледу богатог литургијског издаваштва. Колики је утицај на Вас и на Вашу љубав према богослужењу оставио Владика Хризостом?
Епископ нишки Арсеније: „Ја сам укупно 19 година провео поред Владике Хризостома. То су године које су не само драгоцена успомена, већ моја највећа животна школа. Његова личност, његов духовни, монашки, животни пример пресудно су утицали на то да се ја одлучим управо за монашки живот и да се посветим изучавању литургијског богословља. Владика Хризостом је још у банатској Епархији започео богату издавачку делатност. Нећу набрајати све, али бих издвојио најзначајније, где су свакако древне Литургије - Светог апостола Јакова - општа и пређеосвећених дарова и Литургија Светог апостола Марка. Оне су објављене у банатској Епархији 90-их година и Владика је служио Све те Литургије и у банатској и касније у жичкој Епархији. У жичкој Епархији објавио је и превод Литургије апостолских установа. Kолико ја знам само једном је служио ову Литургију и то управо на Богословском факултету у Београду у оквиру семинара у организацији професора Ненада Милошевића. Владика је служио како би студенти видели како је изгледала древна Литургија апостолских установа. Ја сам тада као студент присуствовао тој Светој литургији. Касније у жичкој Епархији Владика наставља своју богату издавачку делатност. За њега су јако важне биле богослужбене књиге зато што смо ми у нашој Цркви углавном прештампавали руске богослужбене књиге. Владика је желео да ми имамо нешто своје, па је приредио 12 Минеја које је назвао Жички и Студенички минеји. У њих је Владика унео службе српским Светитељима, не зато јер је хтео да на тај начин умањи значај руских светитеља, већ зато што је желео да обједини Минеј и Србљак, па је у Минеје унео службе српских Светитеља и унео читања из Паримејника и то из практичних разлога – да појци за певницом не би морали да траже Паримије током службе. Те службе је прегледао професор црквенословенског језика у београдској Богословији професор Слободан Стојановић, који је исправио све те службе и чак упоређивао са оригиналним грчким службама и сва места на којима је било неких недоумица или погрешака, он је исправљао. Такође и Србљак који је објављен 1986. године био је, нажалост, пун штампарских грешака, па је професор Стојановић и то исправио и тако исправљене службе ушле су у минеје које је објавила Епархије жичка“ подсећа Владика Арсеније.
„Владика Хризостом је једна личност о којој бисмо могли да говоримо данима. Његова љубав према богослужењу сигурно је пре свега везана за његову личност али је велики утицај и Свете Горе. Владика је 19 година провео у манастиру Хиландару, од чега је 11 година био главни типикар за певницом. То многи можда и не знају. Он је био библиотекар манастира Хиландара, али је био и главни типикар. Онај ко је ишао на Свету Гору, ко се мало бавио начином на који се врши богослужење на Светој Гори, колико је важна добро организована певница, зна шта значи бити главни типикар. Он се пита за свако правило по коме се врши служба – и свакодневна и празнична и недељна. Тако да је Владика типик знао скоро напамет. На сваку нашу недоумицу, питање он је давао одговоре без потребе да погледа у књигу или типик. Могу да кажем да је он био један живи ходајући богослужбени типик. Ја нисам упознао ниједног човека после њега у Цркви који је тако добро познавао богослужбени типик. Такође, он је био и изузетан појац. Не знам ко је имао прилику да га слуша, али он је свакодневно појао за певницом. У дворској капели у Краљеву, рецимо, ја сам служио Јутарњу и Вечерњу службу и Повечерје сваки дан. Владика је појао за десном певницом, а ја сам служио и појао за левом певницом. Тако да смо свакодневно у Kраљеву у дворској капели имали Јутарњу службу и први час, онда увече девети час и вечерњу службу, а после вечере смо служили Мало повечерје и то смо певали Kанон Пресветој Богородици из Октоиха за сваки дан по владајућем гласу, тако да нам је повечерје трајало дуже него вечерња служба и то је било свакодневно код Владике Хризостома. Он је то изузетно поштовао и никада није одсуствовао са дневних богослужења. Док је био у манастиру Жичи то је било мало теже изводљиво, јер ипак манастир има свој ритам. Тамо је служба почињала у 4 сата ујутру у зимском, а у летњем периоду у 5 сати, свакодневно се служила света литургија, тако да Владика ипак због својих обавеза, гостију или путовања, није могао да устаје сваког јутра у 3 сата да иде на манастирска богослужења. Када смо прешли у Епископију у Kраљеву свакодневно смо имали јутарњу службу, вечерњу службу и сваке вечери мало повечерје.
Владика је био не само изузетан познавалац богослужбеног поретка, него је дословно живео за богослужење. Нарочито је волео свеноћна бденија и ту љубав је понео са Свете Горе, где знамо да су честа свеноћна бденија, поготово о већим празницима. Владика је ту љубав према богослужењу пренео и на све нас који смо били његова духовна чада. Ја се трудим, колико могу, бар неколико пута годишње, како у самом граду Нишу, тако и у манастирима нишке Епархије, да имамо свеноћна бденија. Та љубав коју је Владика пренео на све нас је, ето, утицала и на мене.
Владика је дословно до задњег свога даха овде на земљи био у правом смислу те речи монах Светогорац. Он је отишао са Свете Горе, али је остао беспрекоран Светогорац. Држао се строго свог монашког типика, како на Светој Гори, тако и до краја свога живота.
Владичина личност је била спој једног изузетног господина, културног и префињеног човека аристократских манира и монаха, светогорца, аскете. Он је изузетно волео и познавао уметност и књижевност. Поред његове љубави према богослужењу и богословској литератури, владика је свакодневно читао и није било теме о којој са њим није могло да се разговара. Иако није имао академско звање доктора теологије био је изузетно образован и начитан човек. Студије је завршио у Америци 60-их година у Духовној академији Свете Тројице Руске заграничне Цркве у Џорданвилу. Тамо је студирао зато што је 60тих година био парох у Шеревилу код Чикага. Након што је завршио студије, отишао је у манастир Хиландар, а након избора за Епископа западно-америчког 1988. године враћа се поново у Америку. После 19 година проведених на Светој Гори одлази у Лос Анђелес. Иако је то за њега била велика промена он се трудио и на тлу Америке да пренесе дух Свете Горе и љубав према Цркви и богослужењу на своје епархиоте.
Владика Арсеније: „Када један Епископ обрати пажњу на неког студента или богослова, то остане цео живот у сећању“
Катихета Бранисалв Илић: Када сам био ученик првог разреда Богословије у Београду имали смо радости и част да са школским хором са нашим професором Милијановићем одемо у Kраљево и будемо учесници на светој Литургији, а потом на оној чудесној литији улицама Краљева, поводом Недеље победе Православља. То је био и мој први сусрет са Владиком Хризостомом и то је било довољно да спознамо о каквој се личности ради.
Епископ нишки Арсеније: Владика Хризостом је објавио Молебан у недељу православља, као засебан чин, најпре у банатској Епархији, у Вршцу 90их година, а после је друго издање објављено у Kраљеву.
Литију у Недељу Православља установио је најпре у банатској Епархији, у Вршцу, у којој је учествовала цела Епархија и то је заиста био духовни догађај године за све нас. После тога је Литију установио и у Краљеву у којој је такође учествовала цела Епархија жичка. Литија је кретала из цркве Свете Тројице, а завршавала се у храму Светог Саве, где је служен Молебан у Недељу православља.
Владика је практиковао да сваке године на том чину, неко од професора или Богословског факултета или Богословије, одржи беседу. Тако да су многи познати наши професори, теолози, ректори Богословија, учествовали у литији и држали беседу у Недељу православља. Док је био банатски Епископ, имали смо и смотру хорова Епархије банатске у Недељу Православља.
Владика је много полагао на празник Недеље победе Православља као и на празник Пасхе. Увек је желео да то буде торжествено, па је, пошто ни у Вршцу, ни у Краљеву нисмо имали среће са црквеним хоровима, увек позивао богослове, обично из београдске Богословије, да буду гости на празник Пасхе и да поју Васкршње јутрење и Литургију. По његовом благослову увек је приређивана богата Васкршња трпеза за све учеснике Пасхалног свеноћног богослужења. То је за Владику карактеристично. И сада када ме сретну неки ђаци Богословије или студенти, који су учествовали у тим богослужењима, а који су данас свештеници, монаси, професори, причају о тим моментима сусрета са Владиком, са лепим успоменама. Када један Епископ обрати пажњу на неког студента или богослова, то остане цео живот у сећању“ закључио је сећање на свог духовног оца Преосвећени Владика нишки Арсеније.
Његово Преосвештенство Епископ жички Хризостом уснуо је у Господу 5/18. децембра 2012. године, на празник преподобног Саве Освећеног, у раним јутарњим часовима, у Епископском двору у Краљеву.
Разговор водио: Катихета Бранислав Илић
Транскрипт: Маријана Прокоповић,
новинар Радија „Гласˮ Епархије нишке
*Благодаримо редакцији Радија „Гласˮ Православне Епархије нишке, на сарадњи у погледу овог разговора са Његовим Преосвештенством Епископом нишким г. Арсенијем.
