Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 9. августа, на празник Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру. Саслуживало је свештеномонаштво манастира и свештенство намјесништва цетињског, уз молитвено учешће вјерног народа.
У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да сваки дан у години прослављамо велику Божју милост и велике Божје дарове, који сијају преко угодника Божијих, преко оних који су Богу угодили у овоме животу, међу којима је и светитељ кога данас прослављамо – Свети великомученик Пантелејмон, чије име и означава Божију милост.
“Његово име значи свемилостиви и преко њега се Цркви Божијој излило изобиље милости и у вријеме његовог живота и његовога подвига овдје на земљи, а посебно пошто се својом мученичком кончином удостојио да се сједини са Господом и да стане пред Престо Божији, као заступник цијеле Цркве Божије”, бесједио је Високопреосвећени.
Подсјетивши да Свети великомученик Пантелејмон притиче у помоћ људима у разним невољама, посебно у болестима и даје снагу болесницима да издрже болести, да не клону духом, а многе излијечи и тјелесно, нагласио је да је најважније да водимо рачуна о духовном здрављу.
“Кад је душа здрава и крепка, онда се здравље душе и њена крепост преноси и на тијело, јер човјек је психофизичко биће и оно што се догађа у души, утиче на цио људски организам”, казао је Митрополит црногорско-приморски. Поучио је сабране да у нашој души, без обзира каква нас искушења сналазе, треба да буду добре мисли, добре намјере, добра расположења, а када нам понестане снаге треба да се обратимо најискреније Богу и Његовим светима, да увијек прослављамо милост Божију и да увијек призивамо благодат и помоћ Божију.
Осврнувши се на житије Светог оца нашега Климента Охридског, који је заједно са Св. Наумом наставио велико дјело словенских апостола Кирила и Методија, Владика Јоаникије је подсјетио да је нама свјетлост Јеванђеља Божијега засијала од Охрида, управо од оног мјеста гдје је службовао и гдје је Бога славио Свети Климент Охридски:
“За њега многи говоре да је он заправо творац ћирилице, да је назвао то писмо по своме учитељу Кирилу, али како год било, нека научници то испитују, нама је истовремено засијала и вјера и култура из Светог јеванђеља, које су нам проповједали Свети Кирило и Методије и њихови ученици. Тада смо и крштени и тада смо добили писмо и тада смо почели да стварамо своју ћириличну културу.”
У наставку бесједе Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је нагласио да се Цетиње, и Цетињски манастир, слави због ћириличне културе те да је заједно са настанком Цетињског манастира овдје писан Октоих и штампане прве ћириличне књиге на словенском југу. Указао је да би многи некако жељели другачије то да протумаче, али да је просто немогуће:
“У тим књигама слави се и Свети Сава, и Свети Симеон, и Свети Стефан Дечански, и све је јасно, а оне који неће да им буде јасно, не треба много ни убјеђивати, јер се то онда ради о извитопереном уму и вољи и ту не можете ништа докле Божија милост не подејствује, док и срца и умове таквих не препороди. Јер је Божијој милости и благодати све могуће и Господ је дошао у овај свијет да спасе грешнике, да спасе оне који су се отуђили, који су се упропастили својим гријеховима па је снисходио нашим слабостима, нашим манама и од грешника прави праведнике и од заблудјелих прави оне који крећу правим истинитим Божији путем, путем спасења. Свима на здравље и на спасење овај велики празник и на многаја љета!”
