Страст је порив за прекомерношћу који прелази меру разума, нагон који избија, непокоран разуму. Страсти су, дакле, покрети душе мимо природе и у непослушности разуму (Климент Александријски).
Оно што се сматра супротним од врлинског бестрашћа углавном се назива страшћу (Григорије Ниски). И другачије: оно што се тиче произвољења, а окренуто је од врлине према злу уистину је страст.
Страсти се називају кресивима жеља, као што су раслабљеност, богатство, немар, нерад итд. (Теофилакт).
Који робује страстима већи је роб од свих људи (Златоуст).
Подлећи и уступити страстима последње је ропство, јер најгоре је робовање најгорим господарима (Климент Александријски).
Свакој страсти која се лако распозна може се лако помоћи, а која се потхрањује, незацелива је; а што се запусти временом, безмало је неизлечиво (Теофан).
Страсти су у почетку лако савладиве, а када ојачају са већом силом нападају и љут и опасан рат воде са онима који су их спочетка занемарили (Нил).
Свети Нектарије егински
