Рођена у Москви, монахиња Серафима (Константиновскаја) духовно је чедо протојереја Димитрија Смирнова који ју је крстио. У младости се са породицом преселила у Велику Британију, где је упознала изузетног богослова нашег времена, митрополита диоклијског Калиста (Вера). Монахиња Серафима је била блиско повезана са Владиком и у духовном и у академском животу. У овом разговору мати Серафима говори о томе какав је Владика био, како је изабрао љубав за меру свега и колико је волео Русију.
—Реците нам како сте први пут срели са митрополитом Калистом.
— Владику Калиста познајем више од тридесет година. Сећам се његових беседа из школе. Наша међусобна повезаност је у почетку била „издалека“, а последњих двадесет година „блиска“, јер сам све ово време била у Оксфорду. Моји односи са Владиком су се развијали како на универзитету (био ми је предавач и научни саветник), тако и на духовном плану (био је мој духовник). У последњим месецима његовог живота, током последње болести, неколико њему блиских људи, међу којима и ја, бринули смо се о њему све до његове смрти.
Сећам се нашег првог сусрета пре тридесет пет година. Владика је држао предавање у Лондону (не сећам се којим поводом и на коју тему). Али оно што ми је остало у мислима јесте његов лик, његова личност, његов живахан начин говора и то што је говорио са осмехом. Недавно пре тога био је устоличен за епископа — било је то позних 1980-их. Веома се истицао, свима је упадао у очи својом живахношћу и блиставим речима и мислима. Владика је одлично владао речју. Митрополит Калист је био диван учитељ, пошто је био пун љубави према својим ученицима.
Владика је имао редак дар — да једноставно и јасно објашњава сложене ствари из црквене историје и богословске мисли. То је увек било главно обележје његових предавања. Сећам се да је често у уводу предавања Владика најављивао: „У данашњој теми треба издвојити три тачке!“ Његова предавања и говори су често изграђивани управо око „три тачке“, а не четири или пет. Волео је ово тројство.
Студенти су тражили да буде њихов ментор, јер би Владика од самог почетка рада на нечијој тези предложио план у коме је све јасно и добро разрађено. Било је лако и узбудљиво радити са Владиком, а он је био најдивнији научни саветник. Не само да је савесно испуњавао своје дужности ментора, већ је неумољиво надахњивао, подржавао и бодрио своје ученике.
—Чега се Ви лично сећате везано за митрополита Калиста?
—Владика је увек био доступан и отворен за комуникацију. Било је лако заказати термин код њега, јер је његово срце било отворено за све. Али у исто време, Владика је волео ред и увек сте морали да му прво приђете да бисте се договорили о дану и часу вашег састанка, а то би се могло уредити на исповести или у његовој канцеларији да би се разговарало о истраживачком раду. Увек је био изузетно тачан и прецизан - кад год је пристао да разговара сат времена, то би било сат времена - ни минут мање ни више. Владика Калист је имао дар да разуме и генералише читаво питање, а затим га разложи на његове саставне тачке. Владика је о себи говорио врло скромно: „Ја нисам старешина, ја сам учитељ.
Био је испуњен љубављу и добро расположен према свим људима. Немогуће је набројати колико је људи Митрополит помогао у тешким ситуацијама. Мени лично је помогао небројено пута. И није увек причао о томе. Могли бисте му поменути неку ситуацију, чак и безначајни проблем са Вашом стипендијом, и он би написао писмо на право место. И одједном би се појавила твоја стипендија, као ниоткуда. То је радио у тајности. Владика је помогао многим људима, а то говори о његовом великом срцу, које је било пуно љубави према свима. Када је саветовао друге, често би говорио: „Увек треба да се запитате да ли сте вођени љубављу или не. И овај принцип, који је био основа његових упутстава другима, руководио је његовим сопственим поступцима. За њега је основни критеријум деловања и целог живота била љубав према Богу и ближњему.
—Владика Калист био је веома саосећајан човек.
—Многи случајеви његове помоћи људима непознати су, јер Владика то није урадио наметљиво. Тако је митрополит Калист имао дар да помаже људима који су имали тешке академске невоље. На пример: неко ради докторску тезу, заврши је, спрема се да је брани и ... не успе. Његово животно дело је било осујећено, пошто је добио „црну оцену“, а пут коме је тежио био му је затворен.
Једној нашем православној пријатељици догодило се следеће. Неколико година је радила на својој докторској тези – поређење философије М. Хајдегера са богословском мишљу Светог Григорија Ниског – на једном од универзитета јужне Енглеске. На дан када је требало да брани своју тезу испоставило се да њен испитивач није прихватао Светог Григорија Ниског и мрзео је хришћанство! Није га било могуће натерати да се предомисли, јер је тему Светог Григорија сматрао личном увредом својих безбожничких и марксистичких погледа. Одбрана је пропала без права жалбе. То дело је било рађено годинама њеног живота. И Владика Калист је спасао ствар. Писао је декану катедре тог универзитета, објашњавајући да је учињена страшна неправда; прекршене су све норме слободе академске мисли, према којима, у хуманистичким наукама као што су теологија и философија, човек има право на своје гледиште; да су испитивачи погрешно прочитали рад; и да је докторанд лично вређан, што је у академском контексту било неприхватљиво. Владикино заступништво, заједно са његовом молитвом, било је успешно. Кандидаткињи је пружена још једна прилика. Лично је митрополит Калист деловао као нови испитивач и одобрио тезу, написавши брилијантну рецензију. Правда је победила и без икакве измене текста тезе кандидаткињи је додељено звање доктора наука. Тако је Владика одбранио не само кандидата, већ и Светог Григорија и Православље.
—Владика Калист је изузетан богослов нашег доба. Како је, по Вашем мишљењу, променио савремени православни свет?
— Владика је био изузетан богослов нашег времена, али је био и изузетан академик. Умео је да говори о православном богословљу лепим и уједно приступачним језиком. Говорећи о огромном доприносу који је дао развоју богословије двадесетог века, посебно треба истаћи његов рад на збирци грчких аскетских текстова познатој као Филокалија: Филокалија подвижничких отаца. Грчка реч филокалија значи „љубав према добром и лепом“. Ова збирка грчких аскетских текстова, писаних између четвртог и четрнаестог века, садржи светоотачко учење о аскетском просветљењу душе молитвом срца, п стицању бестрасности и непрестаној молитви Именом Господа Исуса Христа.
Предање филокалијске мисли протеже се кроз развој хришћанске аскетске мисли и праксе. Добивши ново златно доба у четрнаестом и петнаестом веку, посебно се везује за име Светог Григорија Паламе. Својим учењем о непрестаној молитви и Нествореној Светлости, коју хришћанин који крочи путем јеванђељских заповести, кајања и молитве настоји да стекне већ у овом животу, Свети Григорије је катализовао дубоко препород православног живота не само у Византијском царству, већ и у земљама које су биле у сфери византијског утицаја — на пример, у Русији. По учењу Светог Григорија, одраженом у текстовима Филокалије, непрестана молитва (по речима апостола) и просветљење целе личности доступни су не само скривеним од света монасима, већ и хришћанима било које професије или географског места. Допринос Владике Калиста је то што је ово учење, толико неопходно у данашњем добу глобалне секуларизације и очаја, пренео савременом западном свету енглеског говорног подручја.
— Како је то урадио?
— Током неколико деценија, Владика Калист и његови асистенти направили су одличан превод са грчког на енглески текстове Филокалије. Збирка се састоји од пет томова. Прва четири тома су одавно објављена (Фабер и Фабер). Последњи, пети том, каснио је и неколико година цео свет је чекао завршетак овог дивног пројекта. Једно од најважнијих достигнућа Владике Калиста је то што је током месеци своје болести завршио проверу превода последњег тома, а његови асистенти успели су да заврше проверу свих библијских и светоотачких референци. Дакле, данас је могуће сумирати најважније дело из живота митрополита Калиста и рећи да је цео пројекат он завршио. Радујемо се објављивању петог тома у наредним месецима.
— Шта смо изгубили Владикиним упокојењем?
—Изгубили смо пријатеља, духовника и ментора. Постоји снажан осећај празнине после његове смрти. Последњих месеци и недеља Владикиног живота животи оних који су се старали о њему били су испуњени бригом за њега. Без обзира да ли сте били блиски Владики у његовим последњим данима или сте га познавали и волели на даљину, можемо непогрешиво рећи да сада сви који су га познавали људски осећају тугу. Изгубили смо његово живо присуство са нама и његову живу реч. Не можемо више да разговарамо са њим, нити да дођемо код њега на исповест. Са Владиком више не можете ићи на поклоничко путовање (био је ревносни путник — познавао је и посећивао света места по целом свету). И никада више неће служити Литургију овде на земљи.
Ипак, иако се упокојио, после његове смрти остаје осећај радости и мира који долази када се неко блажено упокоји. Владика Калист се блажено упокојио, пун молитве и благодати. И многи људи знају да нас није напустио – он је са нама.
Његова реч ће расти и хранити људе широм света. Вероватно тек када неко пређе у вечност почињемо да схватамо и истински ценимо вредност његовог доприноса и утицај његове речи у хришћанском свету.
— Иако је Владика припадао Грчкој цркви, волео је и Руску цркву.
— Он је веома добро познавао светиње Русије, волео је и ценио Русију и њене светиње. Познавао је руску културу и уметност, и могао је да буде водич у Третјаковској галерији. Знао је где се тачно налазила једна или друга икона или слика у галерији!
Владика је изродио читаве нараштаје православних богослова и свештеника, од којих су многи били његови ученици. Један од његових најомиљенијих ученика био је митрополит Иларион (Алфејев). Промисао Божји је хтео да је владика Иларион био са њим у последњим данима овоземаљског живота. Управо је владика Иларион служио последњу Литургију у овоземаљском животу митрополита Калиста. Он је такође обавио први парастос Владики само неколико минута после његовог упокојења.
Упокој, Господе, душу преминулог служитеља Твога, оца и учитеља нашег, митрополита Калиста!
*Са монахињом Серафимом (Константиновском) разговарао Владимир Басенков.
За наш портал превод са енглеског приредила:
проф. Сања Симић де Граф,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
