Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је 11. октобра 2022. године, поводом празника свештеноисповједника баошићког и далматинског Кирила Цвјетковића Свету службу Божију у цркви Светог Николе у Баошићима.
Саслуживало му је свештенство архијерјеских намјесништава новског и тиватско-которског.
У току Литургије Владика је у чин протојереја рукопроизвео пароха баошићког Илију Мотику.
Владика је рекао да оца Илију унапређује за његову досадашњу ревносну службу, труд и за пожртвовање на пархији.
“Нека ти Бог дарује здравља, снаге, мудрости и крепости силе љубави да своју свету службу вршић и убудуће као и до сада”, казао је Митрополит Јоаникије.
Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач.
Митрополит Јоаникије је у архипастирској бесједи рекао је да је сав живот Светог свештеноисповједника Кирила био у знаку исповиједања, свједочења свете православне вјере.
“Од најраније младости он је кренуо за Христом. Млад се замонашио у манастиру Савини, а потом и свештене чинове примио. Образовао се коолико је то било могуће у том времену. Касније је постао службеник у Епархији далматинској, када су, нажалост, дували вјетрови унијаћења, о чему пише и Симо Матавуљ и о чему свједочи наша мукотрпна историја”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Подсјетио је да су након укидања Пећке Патријаршије 1776. године све наше епархије потпале под власт Цариграда, осим Митрополије црногорске, чији Митрополити нијесу признали ту власт него су се као српски архијереји одржали захваљујући Русији.
“Они су као српски митрополити били свијећа Пећке Патријаршије, наше свете Српске Православне Цркве. И зато се народ толико везивао за Цетиње и за владике Петровиће. Али, то је давна прошлост. Најважније је то што се Свети Кирило, као млади подвижник и Христов угодник, Божји човјек, просвијетљен Божјом свјетлошћу, када је видио да унија хвата маха, супротстави.”, казао је он.
Подсјетио је да је тадашњи Епископ Бенедикт Краљевић, кога су Грци послали у ове крајеве био веома склон унији.
“Зато је Свети Кирило устао неустрашиво и стао на страну народа. И тадашњи калуђери и свештеници у Далмацији одбранили су православље”, подсјетио је Владика.
Рекао је да се по баошићком храму Светог Николе види колико је нашем народу тада било стало да одбрани православље.
“Погледајте како изгледа овај иконостас. Да га данас неко ради вриједио би једне лијепе куће. А у то вријеме вредио је много више. Јоко Црногорчевић гфа је приложио храму, сигурно са огромном љубављу према својој Цркви”, истакао је Владика Јоаникије.
Казао је да је Свети Кирило један од првих и најзначајнијих личности које су се супротстављале аустроугарском насиљу над нашим народом.
“Робијао је у злогласном лепоглавском затвору, а онда касније, тобош помилован, и даље је био под приосмотром, заправо и даљње у притвору, означен као непријатељ државе. Није могао да се врати нити у Далмацију ни у своју Боку. Премјештен је у Банат у далеки, српски, хвала Богу, манастир, задужбину Јакшића, Бездин, гдје је провео последње деценије живота, под тешком стигмом државног непријатеља. Али, Христа ради – све је истрпио”, рекао је Владика.
Говорећи о светитељевој аутобиографији, Митрополит Јоаникије је посебно истакао како у њој има толико свјетлости живота.
“Никога не осуђује, ни на што се не жали, истиче углавном свачије врлине. Посебно је занимљив опис његовог сусрета са Светим Петром Цетињским. Он тада био млади ђакон. Срео се са тим светим старцем једноим на Цетињу. Ишао је да узме од њега благослов. Наравно, описао је и сва искушења са унијатима. Не жали се на своју горку судбину, на своје робијање, јер му је Христа ради све то било лако. Свима је праштао и није допустио да мржња и освета уђу у његово срце. Тако се мирно упокојио у манастиру Бездину”, казао је Митрополит Јоаникије.
