Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил је 25. октобра 2022. године, говорећи на пленарној седници 24. Светског руског народног сабора, одржаном у Сали црквених сабора Саборног храма Христа Спаситеља у Москви, указао на опасности од глобализам, који „организује интеграцијске, уједињујуће процесе слабљењем и раскидањем дубоких духовних веза између људи, и између Бога и човека.
„Глобализација не чини свет кохезивнијим. Спољашње уједињење начина живота у различитим деловима земаљске кугле праћено је отуђењем људи једних од других, распадом заједница, породица и пандемијом усамљености“, рекао је Предстојатељ Руске Православне Цркве у свом извештају на пленарној седници.
„Глобализација често негативно утиче на духовни живот друштва, јер уништава вековима старе културне темеље и настоји да неутралише улогу традиционалних моралних начела у животу друштва. Међутим, нико не може понудити потпуну замену за ова морална начела“, додао је Његова Светост.
Традиционалне установе, укључујући верске установе, које покушавају да се интегришу у процес глобализације, „прилагођавајући се“ новој стварности у нади да ће остати или стећи корист за себе, пре или касније се суочавају са претњом да изгубе своју идентитет.
„Глобализам организује интеграцијске, уједињујуће процесе слабљењем и раскидањем дубоких духовних веза међу људима, као и између Бога и човека. Глобализам није религиозна доктрина, ту нема места за Бога. Зато су сви глобалистички пројекти усмерени против установе породице као јаке структуре која чува и преноси традицију“, рекао је Његова Светост патријарх Кирил.
„Глобализам је усмерен и против било које велике стабилне историјске заједнице – пре свега, наравно, националних и верских. Стога није изненађујуће што се данас борба свих врста мањина (обично оних који негирају традиционалне вредности) широко користи као глобалистичко оруђе. И ту борбу воде мањине против већине“, наставио је Његова Светост.
Према речима Предстојатеља Руске Цркве, постоје два начина да се одговори на изазове глобализма.
„Први, са којим је немогуће сложити се, лежи у прилагођавању и потчињавању духовног живота захтевима глобализма, у одобравању, а посебно у благосиљању порока. То је пут којим иду наше колеге са Запада, међу којима и оне који себе иназивају хришћанима. Неки представници хришћанских Цркава и заједница предузимају ове кораке како би избегли критику и како би постали „своји“ у глобалном, секуларизованом свету. Међутим, овај помирљиви пут не спасава духовни живот друштва од пропадања, већ убрзава овај процес“, рекао је Његова Светост патријарх Кирил.
„Други пут друштвеног живота може се назвати „уским“, односно тешким, трновитим. За то је потребно отворено сведочење Истине, без обзира на притиске и негативна реаговања спољних сила, мђукојима су и глобалистичке“, закључио је Његова Светост.
