Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Преподобне Ефросиније, Светог Сергија Радоњешког и Михољске задушнице, у суботу 8. октобра 2022. године, уз саслужење свештенства и монаштва, Свету Архијерејску Литургију, у манастиру Мајсторовина.
У литургијској бесједи Епископ Методије је казао да су Свете Тајне: евхаристије, крштења и миропомазања, покајања, исповјести, благодатне ријеке којима се наша душа напаја с једним циљем – да се спасимо и избавимо од највећег и најтежег ропства којем људски род робује од постања до краја свијета и вијека, од ропства смрти.
„Данас се сјећамо оних који су прошли кроз врата смрти, на Задушнице, којих има више: прољећње прије Васкрса, Духовске, затим ове Михољске и јесење око Митровдана. Најмање четири пута годишње се сјећамо оних који су уснули. Све што човјек може да учини за своје спасење, чини за свог живота и може да промјени стање својим дејствовањем, покајањем, преумљењем, молитвом, стицањем благодати Духа Светог кроз Свете Тајне у којима и овог тренутка учествујемо“, рекао је Владика.
Додао је да кад се човјек упокоји, по предању Цркве, онда Црква може да учини молитвама за оне који су умрли, који више не могу ништа да учине за промјену свог духовног стања.
„Сваки појединац као саставни дио Цркве, члан Цркве може својим личним молитвама и овим саборним, литургијским да помињемо оне који су уснули, да их се сјећамо, да помињемо оне чија имена не знамо и који су само Богу знани од постања свијета до данас, да се Господ смилује, да их упокоји у свјетлости лица свога“.
„Сјећање на смрт и на упокојене, поред тога што је корисно за њихове душе, истовремено је то корист и за оне који се моле, корист за нас хришћане. Корисно је да се сјећамо смрти, сјећајући се пролазности свега у овом свијету, у овом животу, да се не заборавимо, како то има обичај сваки човјек да се заборави да је овдје само у пролазу, путник који путује овом долином плача и гдје треба да изгради истинске, праве односе са својим ближњима, да их воли и учини све да им помогне на овом тегобном, животном путу“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Сјећати се смрти је један од основих рецепата Светих Отаца и лијекова за наше душе којим, по ријечима Владике Методија, умекшавамо своје срце и постајемо милостивији.
„Не бивамо више сурови према другима, пријеки, охоли, опаки, него нам постаје срце мекше, сјећајући се на смрт, знајући да је све ово пролазно и да ћемо све што смо стекли на истом овом мјесту оставити и без тога отићи, само са својим дјелима, која су остала иза нас, са нашим стремљењима и са нашим, у том тренутку, духовним стањем у којем нас смрт затекне. Јер, Господ је рекао: У чему вас зетекнем, у томе ћу вам и судити. Непрестано се сјећајући смрти, то је лијек за нас да исправимо све наше поступке и да их кроз призму другог, вјечног живота посматрамо и онда нећемо, сигурно, ниучему погријешити“, навео је Владика, додавши да нашим прецима, поред тога што се за њих молимо и што им наше молитве помажу, помоћи ће им више промјена нашег живота, стања, ако будемо бољи људи.
„Само помињати у молитвама, молити се уснама, а не промијенити свој живот истински, из корјена је као бесплодна смоква која има само лишћа, а нема на себи ниједног плода, коју је Господ у Јеванђељу, кад је наишао и хтио да се укријепи, да убере с ње плода не нашавши, проклео. Џаба нам на уснама лијепе ријечи, ако немамо истинског, правог преумљења корјенитог, дубљег које ће промијенити наше дејствовање, наш живот и дјела у овом свијету“.
„То нека нам је опомена и нека нас на то опомиње данашњи дан када, сјећајући се наших упокојених, сјећајући се на смрт гледамо да све оно што је у нашем животу до сад било неисправно, а има итекако чега да се исправи, да кренемо опет испочетка, поставимо добар и нов почетак духовном животу, сјећајући се на смрт, не падајући у очајање, имајућу увијек наду на Васкрслог Бога, јер је Он побиједио смрт и обећао онима који Га буду сљедовали да ће их васкрснути у последњи дан“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
Након свете службе Божје, Владика је одслужио помен упокојенима.
