У принципу, наша вера је у великој мери изграђена на таквом очекивању: «чекамо живот будућег века» изговарамо сваки дан у «Символу вере». Односно, чекамо крај овог пропадљивог света и почетак новог – Божанског.
Али, у исто време, увек постоји група људи која посебну пажњу посвећује трагању за знацима надолазеће апокалипсе. Поготово у наше време, када се, како изгледа, остварује јеванђелско пророчанство, када «ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свијету» (Мт 24,7).
Чини се да нема ничег лошег у посматрању знакова краја овог света. Штавише, чак је и неопходно. Али овде бих желео да скренем пажњу на посебно понашање многих од оних који стално говоре о апокалипси.
Такви људи једноставно воле да траже тајне и мистичне знакове. Они воле теорије завере. Спремни су да прихвате сваку луду теорију, све док се она уклапа у њихове идеје. А понекад се чини да они више чекају долазак антихриста него Други долазак Господњи. Али, у исто време, пропуштају оно најважније.
Познавање знакова смака света је свакако добро, али је још важније знати како се суочити са овим догађајем. Подсетимо се шта о томе каже Христос:
«Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде. Али још није крај.
Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свијету.
А то је све почетак страдања.
Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће вас народи омрзнути због имена мога.
И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога и омрзнуће један другога.
И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.
И зато што ће се умножити безакоње, охладњеће љубав многих.
Али ко претрпи до краја, тај ће се спасти» (Мт 24,6 -13).
Ако размислимо о томе, најстрашније о чему говори Господ је губитак љубави («охладњеће љубав многих»). И ово није неки поетски израз. Љубав је суштина хришћанства («По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом.» (Jн 13,35)). Хришћанска љубав је оно што ће нам помоћи да преживимо било шта – прогоне, ратове, глад, епидемије, природне катастрофе и долазак антихриста.
Ако сада немамо љубави, током свих ових тешких искушења нећемо да се спасимо. Уосталом, како је Христос рекао? «Ко претрпи до краја, тај ће се спасти». Али ко може да претрпи? «А Господ нека управи срца ваша на љубав Божију и на трпљење Христово» – говори апостол (2 Сол 3,5). «Љубав дуго трпи» (1 Кор 13,4) каже он. То јест, без стрпљења нема љубави, а без љубави нема стрпљења.
А ако сада грешимо – блудимо, завидимо, лажемо, клеветамо, мрзимо, то значи да немамо љубави према Господу и љубави према ближњем. И како год да тражимо знакове доласка антихриста, то нас ни на који начин неће заштитити.
Митрополит Антоније (Паканич)
Извор: Рravlife.org
