Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, на Митровдан Свету службу Божију у манастиру Светог Димитрија Солунског Чудотворца на Боану Кадића код Даниловграда. Саслуживало му је свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије пакрачко-славонске. По заамвоној благосиљан је славски колач колач и жито.
У архипастирској бесједи Митрополит Јоаникије је између осталог рекао да Свети Димитрије не штити само град Солун него и све оне који му се молитвом обраћају.
“Говори се да је он заштитник и цијелога Сибира, јер је Сибир православноме царству припао управо на Митровдан”, рекао је он.
Подсјетио је да је у рату у Босни и Херцеговини на Митровдан било велико велико страдање херцеговачког града Невесиња.
“А неки Светогорац молио се Богу и видио Светог Димитрија окрвављене војничке униформе. Питао га је, по тој причи: Свети, шта то би? А он је рекао: Сад сам се вратио из Херцеговине. Та прича иде кроз народ да је Свети Димитрије, као што јесте, тога дана ратовао с младићима из Невесиња и заједно с њима га одбранио”, казао је Владика Јоаникије.
Казао је да није случајно што наш народ вријеме мјери “од Ђурђева до Митрова дана”.
“Јер они се моле за нас, они имају ту слободу да нас заступају, да нам помажу, да силазе у овај свијет и да кријепе, штите, храбре да не посустанемо под теретом брига и тешкоћа и свих искушења која ломе људе у овом времену. Да се угледамо на њих, на њихову љубав, јер љубав побјеђује све”, поручио је Митрополит Јоаникије.
Објаснио је да је љубав која је спремна на жртву силна и неустрашива.
“Она је непобједива и свијетла. У њој нема таме никакве нити било каквога искушења. Она повезује са Богом, са Христом који нас усиновљава Богу и Оцу. И зато смо ми у Цркви браћа и сестре, синови и кћери Оца нашега Небескога, једна душа, једно тијело, једно биће, један духовни организам, тијело Христово. Кад би Цркву неко могао да види својим духовним очима, шта је она заправо – она је организам коме је Господ Исус Христос глава, а ми смо чланови, ми смо удови, ћелије, живи удови тог живог организма”, објаснио је Митрополит црногорско-приморски.
Казао је да је данас велики празник у ној светињи подигнутој на мјесту страдања братства Кадића.
“Није случајно што је овдје никла црква Светог Димитрија, црква помирница. Као да се манастир Острог спустио овдје. И јесте, јер је метох манастира Острога. И свака наша црква је црква помирница, посебно ова. То свједочи и цијела њена историја. Ова црква, иако је нова, она већ има велику историју јер садржи у себи велико памћење. И много је важно ради свеопштег помирења што је ова црква подигнута”, рекао је Владика Јоаникије.
Подсјетио је да није био само један сукоб у црној Гори, у Бјелопавлићима између власти и народа у то вријеме.
“Нажалост, тих сукоба је било много у нашем народу, све до скоро, па и до дан данас. Остале су подјеле, остали су раздори. А томе се радују само наши непријатељи. А сваки онај од нас који би се радовао таквим сукобима, таквим подјелама и раздорима није на правоме Божјему путу. Није на путу Светог Петра Цетињског, није на путу Његошевом и Светог Василија Острошког. Такав би требао да се покаје. Увијек треба да се молимо за наше свенародно измирење. Што смо ближе Богу то је више Божјега мира у срцима нашим, то ће бити више мираи у нашем народу што се наш народ више Богу приближава. Своју вјеру ће љубити, а туђе вјере поштовати и имаће ширине и за своје ближње и за људе исте вјере, истога поријекла, али имаће исто тако и разумијевања и ширине и према људима који другачије мисле и другачије вјерују”, нагласио је Владика Јоаникије.
Казао да је лажу они који говоре да вјера дијели.
“Права вјера никада не дијели. Политика дијели, интереси дијеле, страсти, мржња и пакости… То дијели људе. А права, истинска вјера никада не дијели него зближава људе”, закључио је Митрополит Јоаникије честитајући славу сестринству манастира Светог Димитрија.
