Поводом спомена на упокојење Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Његово преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован служио је данас, 1. новембра, Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру, уз саслужење свештенства намјесништва цетињског и свештеномонаштва ове свете обитељи. Светој служби Божијој молитвено је присуствово Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије. По заамвоној молитви служен је помен упокојеним ректорима, професорима и ђацима Цетињске богословије.
Архипастирску бесједу Преосвећеног Владике Јована преносимо интегрално:
“Срећан и благословен празник који настаје пред нама у наше вријеме, пред нашим очима, из наших руку, празник који православље досад није имало. Данас славимо Светог Петра Другога Ловћенскога Тајновидца, јуче смо прославили Светога Петра Цетињскога, а прекјуче спомен Светога оца и човјека наших дана, Божјег човјека, Митрополита Амфилохија.
Као што данас празнујемо Свете Василија Великога, Григорија Богослова, Јована Златоустога, као што кажу да су Свети Фотије Велики и Григорије Палама и Марко Ефески нова света три јерарха, тако ће у будућности, у овим крајевима и у цијелом православљу, да овај празник, ова три велика човјека Божија, буде знак временима, исто тако и знак препоречника, како је говорио Атанасије, око кога ће се сукобљавати, свађати, препирати, али прослављати ова иста три човјека.
Драги Владико, хвала ти за прилику да ми нашим рукама стварамо тај троструки празник онако како приличи великим оцима које смо овдје наслиједили. Великоме Тајновидцу Ловћенскоме за којега је свако од нас знао у дубини душе да је свети пророк Божији једнак древним пророцима који су били видиоци, како они сами себе називају, у древна времена и проповједали Израиљу, пророковали, карали га и били, сваки од њих, убијени у Јерусалиму, као што је говорио Господ сам, јер не приличи пророку бити убијен на неком другом мјесту, а и коначно Божјем човјеку уз кога смо сви узрасли, од кога смо се сви учили светости и учили се поштовању предања. Учили се поштовању од њих и научили да живот долази преко оних који су живјели и световали, постојали светима, освећивали се прије нас и из њихових руку да примамо то освећење и предајемо по нашој моћи и онима који долазе за нама.
Ви који долазите, учите се светости овдје прво на Цетињу, то је оно највеће што даје Цетињска богословија, али исто тако не заборавите да је сваки од ова три човјека био високо културан, начитан човјек. Ова три човјека су наследници Светога Фотија у томе погледу и Светог Кирила и Методија, великих људи, великих интелектуалаца. Немојте да вас ко превари да је православље у простоти, незнању, неваспитаности, неписмености. Ви сте управо овдје дошли да се прво научите да читате, уз то да се научите светости, да се научите да волите књигу, да се научите да је цијелог живота држите, да умирете са њом и за њу. Томе нас је научио Свети Кирило најученији човјек свога времена уз Патријарха Фотија. Он је био изабран да донесе Словенима Христа, али и просвећење. Словени су већ били хришћани, али их је требало дубље просветити, дубље поучити Слову, Логосу Божјем и зато је био изабран Свети Кирило. Уз све знање тајно хришћанско, тајну службу, како су говорили, прво су превели. Прво је преведена тајна служба Литургија, а прво што је из Литургије превео Свети Кирило то је било Јеванђеље на Васкрс, јер прва служба, који су служили кад су дошли у Моравску, била је васкршња Литургија. Па зато је она запамћена сцена како му Бог даје прве ријечи преведене на словенски језик, то је уствари васкршње Јеванђеље од Јована.
Да би вам дјецо Бог дао мудрости, књигољубља и христољубља, овдје се учите уз вашег Митрополита, уз Владику Методија у Никшићу, а пре свега уз ову свету тројицу Божијих људи које овдје чувате и чиј култ управо данас и ових дана успостављамо, благодарећи Богу да је нама запало такво чудо и такав благослов у нашем животу.”
