Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј служио је 2. новембра 2022. године испред Споменика палим Шапчанима у ратовима од 1912. до 1918. године, који се налази у порти Саборне цркве Светих апостола Петра и Павла, помен свим Шапчанима пострадалим у Првом светском рату.
Венце су положили начелник Мачванског управног округа г. Владан Красавац,, градоначелник Шапца др Александар Пајић, представници Војске Србије и удружења која негују традицију ослободилачких ратова. Владика Јеротеј је том приликом рекао:
-Данас смо се помолили за све који су положили своје животе за ослобођење нашег Шапца, нашег љубљеног града, после великог страдања у Првом светском рату. Рекао бих да се данас сећамо можда најзначајнијег или једног од најзначајнијих дана у повести овог града тако богате историје. На овај дан се сабирају наше молитве, мисли, сећање, љубав и захвалност према свима који су у Шапцу, Мачви, Поцерини и Подрињу дали своје животе за победу слободе.
О страдању Шапца и његове шире околине од Аустро-угара – мада ту војску која је вршила масовне бестијалне злочине не дефинише тачно то име јер су, нажалост, многи од њих говорили нашим језиком – сведочили су многи, међу странцима Арчибалд Рајс, Џон Рид, Анри Барби и други. Нећу цитирати њихове описе шабачког мартиријума. Прочитаћу како је страдање Шапчана и других наших сународника, мученика, али победника у Великом рату, описао апостол Павле у Посланици Јеврејима: Чујте. они који вером победише царства, чинише правду, угасише силу огњену, од немоћних постадоше јаки, мукама уморени, искусише поруге и шибања, окове и тамнице, камењем побијени бише, престругани бише, измучени и од мача посечени… потуцаше се по горама и пећинама, по гудурама и јамама земаљским… И заиста, као да је апостол Павле описивао погроме у Шапцу и Прњавору, повлачење кроз албанске гудуре, али и победу над аустро-угарским царством, победу вером оних који чинећи правду гасе силу огњену, јер, браћо и сестре Шапчани, победу не остварују очајници; победу остварују они који имају веру, они који се угледају на Христа првомученика, архимученика, који нас о односу према слободи, према борби за слободу, упућује једноставним речима: Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје.
Примере овакве љубави и вере јасно видимо у нашим прецима и суграђанима који су страдали и зато треба да овде данас са нама буду и ђаци и студенти из нашег града. Треба да у свим шабачким основним и средњим школама макар један школски час у години буде посвећен страдању и ослобођењу Шапца у Великом рату, да наша деца уче о страдању, али и о победи наших славних предака, о победи пре свега духа, јер су наши преци и у најтежим условима и страдањима остали верни свом људском и хришћанском назначењу – да воле Бога, своју православну веру, свој српски род, своју отаџбину, свој град – што и јесте највећа победа. На завист, похлепу и мржњу непријатеља узвраћали су милосрђем, самилошћу и праштањем. То је наша православна вера. Управо зато је српски краљ Александар Ослободилац, као видљиви знак тог праштања и помирења, већ 1928. године у Шапцу, у граду у коме су деценију пре побили половину становништва, изградио римокатоличку цркву. У светлу свега поменутог, сећање на невине жртве пострадалих Шапчана добија данас на изузетној важности, јер нам то сећање омогућава да будемо чврсто укорењени у свом идентитету, да дубински, не само историјски, познајемо себе, своје капацитете и да на тој основи изграђујемо мостове сарадње са свима. Епархија шабачка ће настојати да заједно са просветним и културним установама, али и самостално, негује културу сећања ради добра свог народа, али и ради добра свих који нас окружују. У том духу, веома ме је обрадовало сазнање да у шабачком свештенству постоји свест да су овде сахрањени Шапчани, мученици Божји пострадали за веру православну. И ја ћу као Епископ овог града и ове Епархије живети, размишљати и радити у складу са том чињеницом. Свети мученици шабачки, молите Бога за нас!
* * *
Градоначелник Шапца др Александар Пајић је истакао да 2. новембар представља један од најзначајнијих датума за град, јер је на овај дан 1918. године ослобођен Шабац у Првом светском рату, али да тај датум и потсећа на велике жртве града Шапца:
-Наша дужност према прошлости је да се сећамо свих оних који су своје животе дали да бисмо ми уживали данашњу слободу. Овај датум је опомена да су мир и стабилност неприкосновени и да морамо урадити све да у данашње време то и задржимо. Професор Павле Поповић је рекао: ,,Када бисте видели Шабац, не бисте опростили”. Праштање је оличење хришћанства, треба да опростимо, али не смемо да заборавимо. Сазнање о догађајима који су се десили треба да буде опомена за све нас. Свет се поново налази пред изазовима различитих врста, а само мудрост која произилази из стеченог искуства може нам помоћи да савладамо препреке које садашњица неминовно намеће. Символика 2. новембра представља значајан путоказ на путу чувања слободе и свести о њеној цени коју смо много пута као народ платили. Нека је вечан помен ослободиоцима Шапца и свим страдалим становницима Шапца и шабачког краја. Нећемо вас заборавити.
* * *
Поводом Дана ослобођења Шапца у Великом рату, на Тргу шабачких жртава представљена је изложба ,,Када бисте видели Шабац, не бисте им опростили” коју су припремиле шабачке установе културе, Међуопштински историјски архив, Библиотека и Народни музеј, где су на основу грађе коју поседују у својим фондовима приказале страдање Шапца током ратних година од 1914. до 1918. године.
Извор: Епархија шабачка
