У Недељу 21. по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије је предводио литургијско сабрање у Храму Вазнесења Христовог у Мионици, уз саслуживање свог заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског намесника колубарског протојереја-ставрофора Саше Тимотића и епархијских свештенослужитеља. На Светој Литургији, Владика Исихије рукопроизвео је у чин чтеца, а потом и у чин ђакона вероучитеља Марка Тодоровића.
У литургијској проповеди, чија је тема била овонедељно јеванђеље о сејачу и семену (Лк 8, 5-15), једна од верном народу најпознатијих новозаветних прича, Владика Исихије је навео да је овим стиховима објашњено како се реч Божја усељује у наше срце. Ако Бог да и ако се ми трудимо, она даје плода.
Реч Божја јесу речи које слушамо из Божјих уста преко јеванђелиста и апостола, који су писали Нови и Стари завет, али и све оно што видимо у свету и што нам се догађа, што имамо у својој свести преко својих ближњих, јер све у свету има свој логос, према учењу философа. Како нас учи Нови завет, не можемо заслужити спасење само ако смо добри једни према другима и исправни према Богу. Спасавамо се благодаћу Божјом. Али, Господ нас учи да морамо имати дела, да морамо да обделавамо своје срце- земљу на коју долази семе Божје, поучио је ваљевски архијереј.
Семе Божје је чиста благодат. Али, благодат без нашег труда, без нашег прихватања и култивисања тог семена, не може да уроди плодом. Код Господа видимо потпуну доброту и потпуно ненасиље, јер ствар љубави јесте да је она у потпуној слободи. Ако некога волимо, ни на који начин ту љубав не можемо да му наметнемо, већ морамо да је сејемо и његово срце и да оставимо његовој слободи, савести и љубави како ће да прихвати нашу љубав- истакао је Владика Исиије.
У данашњем јеванђељском одломку Господ Христос набраја три случаја где реч Божја не донесе плода, као и четврти, где реч постаје плодоносна. Као ретко када, Он ову причу тумачи Својим ученицима, те говори да је њима дато да разумеју реч Божју и знају тајне Царства Божјег, а осталима бива у причама да гледајући не виде и чујући не разумеју. Само они који се труде да разумеју, добијају објашњење. Прича говори о разним степенима примања речи Божје. То је, указао је Владика Исихије, својеврсна лествица. Први степен је падање семена на пут, када га позобају птице небеске. То су заправо демони, који човека настоје да спрече да прими реч Божју. У другом случају пада на камен, почне да расте, али, немајући корена, осуши се. Трећи случај је да се заиста прими, али на плодном тлу има трње и коров, које угуши нежни плод семена Божјег.
Реч Божја је ненаметљива и она је бескрајно силна и дубока, али се не намеће. Сви они који је траже, могу да је у неком степену приме. За разлику од тога, реч нечастивога је гласна и наметљива. Она нас трује и заводи и са леве и десне стране, саблажњава и покушава да нас приволи на сваки начин, користећи људе који су пали под демонски утицај. Само на земљи која је плодна и обрађена, семе се прима, негује и даје стоструки плод. Како Господ објашњава, то су они који у добром и чистом срцу држе семе и род доносе у трпљењу. Добро и чисто срце је оно које се труди и воли, има делатну љубав, јер љубав не може да буде само осећање, него мора да буде и чињење добрих дела- објаснио је Владика Исихије.
Многи од нас покушавамо да избегну трпљење и одмах добијемо плодове, али трпљење је управо оно што омогућава да реч Божју негујемо у себи и деламо по речи Божју. Сви смо, добивши незаслужено дар крштења, призвани у Цркву Божју. Окупљајући се на Светој Литургији, сведочимо да не живимо ми, већ да у све већој мери живи Христос у нама, закључио је Владика Исихије речима Светог апостола Павла своју данашњу проповед, благосиљајући учеснике сабрања да се молитвено сабирају, како бисмо се сви једног дана нашли у Царству Божјем.
На крају Свете Литургије је прочитана молитва за очување светиње брака и породице која се, по благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, већ дуже време чита у свим храмовима Српске Православне Цркве.
Извор: Епархија ваљевска
