У 21. недјељу по Духовима, на празник Светог великомученика Арета, 6. новембра 2022. године, света Литургија је служена, у Саборној цркви Светог Василија Острошког, у Никшићу.
Началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки. Саслуживали су протојереји Данило Зиројевић и Никола Маројевић.
Литургију је појањем пратио хор Преподобне мајке Ангелине.
Бројни вјерници приступили су и причестили се Светим Тајнама Тијела и Крви Господње.
Пригодном бесједом сабранима се обратио отац Слободан Јокић, казавши да треба да будемо синови и кћери Божји, то је заповијест којом треба да ходимо, живимо сваког тренутка свог живота.
„Ако вјера није сваки тренутак нашег живота, онда ријеч Божја коју чујемо ће нестати из срца нашег као ово зрневље које је падало поред пута или у трњу или у неплодној земљи, мало расло и нестало. То је онај човјек који не живи вјеру сваки трен свог живота. Вјера није хоби, вјера није инстат, вјера није тренутак, вјера је цијели живот, вјера је вјечност. Вјера је и да горе помјерамо, и да се исцјељујемо, да помажемо другима и да живимо по Божјим заповјестима. То је вјера“, навео је о. Слободан.
Зато вјера, додао је он, не може бити само понекад јер ће нестати и неће нас испунити.
„А кад живимо вјеру у пуноћи, то је најљепши дар који човјек може да добије. Питали су једног светог човјека које је нај веће чудо, да ли кад се исцијели болесник, или кад васкрснете човјека а он је рекао да је највеће и најљепше чудо кад човјек повјерује, али на овај начин о коме Господ говори, кад вјеру чувамо у срцу чисту“.
„За вјеру некад морамо и да страдамо, морамо да је свједочимо. Некад ћемо бити прогањани ради наше вјере али све ће нас то учврстити, бићемо бољи и љепши само ако останемо на правом путу, на путу богочовјека. Онда ћемо бити и поносни, онда ћемо бити прави, истински богоносци и христоносци. Онда нам овај свијет не може ништа, јер ће рећи: Он је слуга Божји, он вјерује, али то што вјерује чини га добрим човјеком“, бесједио је протојереј-ставрофор Слободан Јокић.
За вјеру чисту, поучавао је о. Слободан, морамо да се потрудимо, да начинимо жртву сви заједно.
„Али, да начинимо и личну жртву, да очистимо своју душу и своје срце од свега злог и да се трудимо да тако чинимо, јер ако не одбацујемо оно што је зло у себи, оне лоше навике, лоша дјела онда нам је вјера промашај и онда је то гријех, јер гријех значи промашај живота, неиспуњавање циља за који смо створени, онда смо ван богочовјечанског пута“.
„За вјеру морамо да се жртвујемо, прије свега, у себи, а онда некад и пред свијетом. Народ Божји је показао шта му значи вјера и шта је вјера за њега значила. То су смјернице нашег живота. Онда ће ријеч Божја из срца вашег ићи у овај свијет и ви ћете бити проповједници, мисионари Христа Бога нашег, јер смо сви позвани на то. Не само ми свештеници, и владике, него сви заједно и ничега не смије да буде међу нама, без љубави и жртве, и да опростимо један другоме. Како ћемо свједочити неком другом да и он дође и види ову службу и овај живот, службу Царства небеског ако не будемо онакви какви треба да будемо. Онда ће те испунити свој живот, ваш живот ће бити мир и радост, и љубав у Духу Светом“, поручио је архијерејски намјесник никшићки протојереј-ставрофор Слободан Јокић.
