Последњи број овогодишњег епархијског листа отвара божићна посланица Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Јована у којој се истиче да празник Рођења Господа Исуса Христа јесте мајка свих празника и да се у њему темељи наше постојање.
Предстојатељ Епархије шумадијске благосиља свештенство и верни народ речима: „Нека би Господ дао, драга децо духовна, да на данашњи дан испуњени Христом Богомладенцем, за тренутак макар отворимо прозоре и врата својих срца да Дух Сина Божијег уђе и усели се у наше душе. Тада ће се у наше душе уселити мир, радост и љубав. Онда више неће бити страха, те ће бити места да се у наша срца усели сваки човек“.
Будући да је време божићног поста период нарочито посвећен Пресветој Богородици, читаоцима је дат текст преподобног Исихија, презвитера града Јерусалима из V века у преводу проф. др Радомира В. Поповића. „Како се у утробу сместила несместива природа“, говори презвитер Исихије, „како је неизменљиви бестелесно постао тело, како је Бог Слово сместио себе у девојачку утробу, како се свехвални неисказано оваплотио од Ње у лику слуге...“
О Богородици је говорио и др Милош Весин 11. новембра 2022. године у оквиру Великогоспојинских свечаности у свечаној сали Саборног храма у Крагујевцу. Уредништво листа је приредило транскрипцију његовог предавања у којем се нарочито истиче лик Богородице као узор будућим и садашњим мајкама.
У последњем броју „Каленића“ за ову годину се налази и наставак текста Николаја Хаџиниколауа, митрополита Месогеје и Лавреотикије, који је са грчког језика превео свештеник Драган Поповић, аутор недавно објављене књиге у нашем издаваштву „Биоетика смрти. Утилитаризам и Православље“.
Поред текстова богословске тематике, у прилогу се налазе и два извештаја о освештаним храмовима Светог Никодима Српског у селу Амерић и Светог архангела Гаврила у Буковику код Аранђеловца, као и слово о двадесетогодишњици служења владике Јована у Шумадијској епархији.
Као и до сада, заступљене су и сталне рубрике (Из летописа Шумадијске епархије, службени епархијски део о променама у Епархији и служењима Епископа господина Јована, Дечија страна).
Извор: Епархија шумадијска
.jpg)
