У Светој царској српској лаври Хиландару је у петак 23. децембра 2022., у наставку вечерње службе, служен помен хиландарском монаху, ктитору и зографу Георгију Митрофановићу. Ове године се навршава четири стотине година од како је осликао унутрашњост трпезарије Светог манастира Хиландара.
У хиландарској трпезарији затекао је остатке зидног сликарства насталог у трећој деценији 14. века. Трпезарију је изнова, о свом трошку, живописао у новембру 1622.
Сведочанство о Митрофановићевом извођачком и ктиторском делу налазимо у натпису на унутрашњој страни источног зида, изнад северних врата:
„† Благовољењем Оца и поспешењем Сина и довршењем Пресветог Духа обнови се и ислика се ова трпезарија, заповешћу отаца и браће и целога сабора хиландарског, при оцу игуману кир Илариону јеромонаху. Трудом и издатком најмањег и најпонизнијег међу монасима, сиромашног у доброчинству, богатог у гресима, званог Георгија зографа Митрофановића, који се старао о овом делу. Година 7130/31. и сврши се месеца новембра 16. дан. Тада је престо српских земаља држао архиепископ кир Пајсеј, а грчки је скиптар држао велики султан Мустафа. Реци, о љубимче, вечна памет смерноме старцу Митрофану, који се упокојио године 7129.“
Његово сликарско дело у трпезарији Хиландара једна је од најзначајнијих фреско целина на читавом Атосу. Ово је и јединствен пример да је сликар уједно био и ктитор тако великог фрескописа.
О животу Георгија Митрофановића немамо много података. Историчари сматрају да се убрзо након осликавања трпезарије упокојио.
Хиландарска трпезарија је данас једина у целини, из древности сачувана трпезарија неког српског манастира. Њен фрескопис открива нам вештине изванредног фрескописца кадрог да са пуно осећаја за боје наслика комплексне монументалне композиције.
Централном место у зидном сликарству трпезарије припада циклусу од 27 композиција посвећених Светом Сави. Бирао је догађаје из Савиног живота, користећи се светитељевим житијем које је крајем 13. века саставио хиландарски монах Теодосије.
Иконе зографа Георгија Митрофановића у Хиландару чине највећу појединачну збирку једног аутора. Сачињава је укупно 13 икона. У манастирској ризници чувају се раскошне царске двери које је осликао 1615-1616.
Извор: Хиландар
