Заједно са мудрацима источним и хоровима светитеља Божијих од постанка света који до данас траже витлејемску пећину како би се у њој огрејали топлотом љубави Богомладенца Христа, приносимо и ми на скромни дар ради нас Рођеноме нови број часописа Жички благовесник (јануар-март 2023).
Захваљујемо се Епископу Јустину на благослову и епархијском ЕУО на подршци, свим ауторима текстова, сарадницима на медијским презентацијама часописа на локалним телевизијама широм Епархије, црквеним општинама и свештенству који предочавају часопис верном народу и на тај начин ревносно и несебично настављају труд који нам је завештао покретач часописа Свети Владика Николај Жички да не дамо да се угаси кандило вере у души Србиновој.
Тематску рубрику под насловом У сусрет Божићу чине четири текста. Први је из Пера Светог Владике Николаја на тему „Како изгледа Христос?“ Њиме нам се отварају физичке и духовне очи за созерцање красоте ненадмашне за коју је назначен сваки човек кроз охристовљење.
Доцент др Ненад Божовић нам у тексту „Засијаће звезда из Јакова“ предочава развој светописамских читања у литургијском контексту, па кроз актуелну богослужбену праксу читања паримија на вечерњем богослужењу анализира три паримије које се читају уочи празника Рождества Христовог. Старозаветни библијски мотиви и њихов месијански карактер нам постају јаснији и упућују на премудри Промисао Божији којим смо у Христу спасени.
Топла божићна легенда (пренета преко старца Силуана и Софронија Сахарова) о разбојнику који је желео да опљачка Свету породицу у Витлејему, сведочи о лепоти Богомладенца која ни срце суровог убице није оставила равнодушним. Тај утисак и данас многе грешнике чини светитељима.
Монахиња Христина (Стојановић) нам кроз драгоцене увиде са простора људског душевног и духовног живота поручује да свој свакодневни живот и односе са ближњима требамо да сагледавамо као припрему за рођење Бога међу нама, па зато и наслов овог текста гласи: „Неподношљива лакоћа заједништва, или: Лична пећина за Богомладенца“.
У рубрици Богословље, историја Цркве, култура Милорад Васиљевић нас кроз текст „Човек из пустиње – Свети Јован Крститељ“ подсећа на важност лика и дела Претече Господњег. На једном месту овде можемо сагледати улогу коју је у великом делу домостроја спасења заузео овај чудесни лик пророка који стоји на граници два Завета.
Протојереј Милан Мионић у тексту „Развој уставности СПЦ – Покрајинске цркве“ на постављено уводно питање, даје одговор: „После гашења Пећке Патријаршије 1766. године, СПЦ је изгубила аутокефалност и све њене територије дошле су под јурисдикцију Цариградске Патријаршије. Ипак, током деветнаестог века, у контексту ослобођења од Турака, појављује се низ аутономних црквених организација на вековним просторима српског народа. Ова епоха у историју СПЦ позната је под именом ,,покрајинске Цркве“, и трајала је све до васпостављања Пећке патријаршије 1920. године. Нас интересује којим су се то актима покрајинске Цркве управљале?“
Дамјан Станчић пише о односу телесног и душевног здравља. Релевантним подацима из медицине и психологије придодати су увиди светоотачке духовности, па се тако долази до холистичког приступа који у времену пораста броја разних обољења оправдано бива препознат као најбољи. Психосоматска обољења, улога ума, плацебо и ноцебо ефекат, само су неке од важних станица које чине овај текст (чији наставак очекујемо у наредном броју).
Протонамесник Александар Р. Јевтић у тексту „Постоји ли (не)христоцентричан филм?“ разматра питање односа теологије и филмске уметности. Уз осврт на историју развоја филма и његово значење, констатује утицај који филм данас има. Однос према Цркви и вери се анализира на основу улога које је свештенство имало у филмовима који су снимани у комунистичкој Југославији, па све до новијих филмских остварења. Тиме се читаоцу даје могућност заједничког промишљања на неке од савремених изазова који се на овом пољу сусрећу и неминовно изазивају одређена осећања и ставове.
На овај текст надовезује се и Интервју са глумцем Иваном Вучковићем који је водио јереј Немања Матејић. Популарни „отац Ђорђе“ из сада већ чувене серије „Село гори а баба се чешља“ овде износи своје виђење о филмској уметности, њеним дометима и стремљењима за будућност. Опис припреме за улогу модерног свештеника који на парохију долази у кожној јакни са црним наочарима на брзом мотору је вредан пажње, јер све ово није било повод за осуду парохијана већ само један спољашњи аспект из живота свештеника који у наставку серије несебично и посвећено бди над духовном савешћу поверене му пастве.
У рубрици Лирски благовесник Драган Хамовић „Раб Милован из Ивановаца“ пише о Миловану Данојлићу и његовом поетском стваралаштву. Истичући неке од Данојловићевих песничких узлета, подсећа како је говорио о томе шта песник данас може да чини: „Може врло мало, и врло много. Већ и само одржавање језика у делотворном стању његов је незаменљив допринос духовном здрављу заједнице. Предвођен маштом, играчицом на конопцу у служби слободе, може да отвара видике преко којих су навика и свакидашњица бациле непрозирну завесу.“
У наставку је и некролог Миловану Данојлићу из пера протојереја Светолика Марковића који је песника лично познавао и који нам уз сплет изабраних стихова Данојлићевих доноси и несвакидашњу причу о његовом ктиторству, о храму посвећеном Светом Николају Мирликијском – насталом од новца који је из иностранства слао старим родитељима у завичај, а који они нису потрошили.
Још један некролог посвећен протојереју Дејану Стефановићу чини рубрику У вечни спомен. У саставу извештаја са опела и сахране налазе се и опроштајне речи монахиње Теодосије из Петро-павловског манастира, која као духовно чедо говори о свом некадашњем духовном оцу. Брат по телу Епископа жичког Јустина, сахрањен је у порти Манастира Вујан да чека васкрсење мртвих.
У рубрици Веронаука доносимо извештај о награди града Краљева, коју је за вишегодишњи труд и допринос широј друштвеној заједници добио г. Милан Милутиновић, вероучитељ из села Врбе код Краљева. Радови Ане Бисенић „Божија брига о свету и еколошка криза“ и Јане Домановић „Религија и наука“ сведоче о дечијем таленту и дубоком промишљању тема које се тичу савременог света, а сагледавају се дечијим очима напојеним духовним видицима који се отварају на часовима веронауке у Горњем Милановцу и Гучи. Злата Новаковић из ОШ „Свети Сава“ из Чачка нам дарује песму„Крај света“, у којој стиховима молитвено тражи помоћ од Бога у смутним временима чији смо учесници.
Ђакон Стефан Симић нам доноси извештај о богослужбеним активностима Епископа жичког Г. Јустина у периоду од 2. јуна до 27. новембра 2022.
Извор: Епархија жичка
