У навечерје празника Светог Саве, централна Светосавска академија у Митрополији црногорско-приморској одржана је у препуном Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици.
Манифестацију је благословио и поздравно слово изговорио Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије:
,,Свети Сава је цијели свој земаљски живот претворио у службу Богу, у свето богослужење приносећи своје срце, своју мисао и цијело своје биће Богу на дар. Али исто тако сједињујући свој народ као духовни пастир са Христом, проводећи га Христу, просвећујући га Божанском мудрошћу свјетлошћу Божанском да засија свим хришћанским врлинама. Сва дјела Светог Саве носе печат његове личности: наша култура хришћанска, коју је он утемељио, писменост, духовност, архитектура и правна наука, јер је он тај који је уредио и установио, поредак и у Цркви и у држави у своје вријеме”, подсјетио је Високопреосвећени Владика.
Митрополит Јоаникије је указао на чињеницу да је највеће дјело Светог Саве оснивање Жичке архиепископије, самосталне аутокефалне Српске православне цркве.
“Он је њој удахнуо живот, он као сасуд Духа Светога, удахнуо је дух који је оживотворава и води кроз бурну историју и видимо, хвала Богу, да она и данас живи својим пуним животом, сабирајући српски народ у заједницу светих, храбрећи га и водећи га. И увјерени смо да Свети Сава води и даље свој народ, да са Неба пастирствује својом паством, својим народом, својим наслеђем. Али, као Божији угодник и као равноапостолни учитељ и васељенски просветитељ, он има ту васељенску ширину духа.”
Владика је потом образложио да је Свети Сава тим чином српском народу обезбиједио највеће достојанство, извевши га на сцену културних и просвећених народа Европе:
,,Он је стварајући самосталну Жичку архиепископију, заправо њу укључио у заједницу светих Божијих цркава по васељени и српском народу обезбиједио највеће достојанство, извео га на сцену културних и просвећених народа Европе и укључио га у ту заједницу просвећених хришћанских народа. Од свих признат и за вријеме свог живота, а и послије његовог упокојења и прослављења као изузетна личност свакако једна од највећих у историји Европе XIII вијека.”
Даље је нагласио да макар једном у вијеку Свети Сава силази са Неба да свој народ сабере и окупи и то се догодило недавно и међу нама.
“Јер смо увјерени да је Свети Сава са Светим Василијем Острошким и Светим Петром Цетињским водио наш народ у најтежим временима која су иза нас и посебно на величанственим свенародним литијама, кријепећи нас и водећи нас ка Царству небеском”, поручио је напослијетку Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Проф. др Драго Перовић, професор на Филозофском факултету у Никшићу, гдје предаје више предмета: Филозофски појмови и проблеми, Филозофске дисциплине, Историја класичне њемачке филозофије и Историја филозофије XIX вијека је у својој светосавској бесједи подсјетио да нам је Свети Сава најближи ближњи који нам је први помогао у сваком пресудном историјском тренутку, првенствујући у свему:
,,Данас када човјек никад није био даљи у последња два миленијума у својој боголикости и идеје човјечности уопште, Свети Сава, први војвода Српске цркве, Српске државе, Српског народа, Српске просвете, јесте наш најближи ближњи. Он је онај који нам је први помогао и који нам у сваком тренутку, началствујући свим нашим светима, први помаже. Онај који је ближњи Богу, ближњи је и нама грешним људима.”
Он је потом закључио да свети није само онај који народ приближава Богу, већ који чини и многа друга знамења, подсјећајући на чињеницу да је Свети Сава учинио да нашем народу Света Земља и Света Гора буду ближе него што су то стара Црна Гора и стара Херцеговина, Брда и Приморје, стара Рашка и Косово и Метохија:
,,И ако су ту они око нас, Света Земља и Света Гора захваљујући Светоме Сави су у нама, са нама и међу нама у сваком тренутку нашег хришћанског светосавског живота.”
Професор др Перовић је потом подсјетио да сагледавајући историјски контекст ми можемо јасно видјети да је српски народ чувала и поучавала једино Српска православна црква и српски језик:
,,Држава се добијала и губила, елите и културе су се повијале и повијају се под туђим утицајима, само са Христом, са православном вјерношћу Њему, са свјетодјелатним Светим Савом, са њиховом близином ми излазимо на Божији пропланак, на ову земљу и у обе земље на мјеста гдје је свјетлост вјере, наде и љубави најтоплија и најпрозрачнија, на мјесто сусрета гдје смо ми сви једни другима ближњи. Само се ту на тoм Божијем пропланку, препланули од Божије свјетлости, можемо сусрести лицем у лице и охристовљени, оправослављени, стати пред свакога па и сами пред себе”.
Он је затим акцентовао да бити човјек по Савином слову, значи заправо посветити живот Богу и своме народу на начин како је то он учинио:
,,Свети Сава је ходио оним путевима којима географски стијешњен човјек једва пролази. Он је ходио јединим путем свеопште близине и ширине, путем распећа и васкрсења. Водити живот у близини ближњег у овим малим земљама у овој изгужваној географији, бити човјек по његовом слову значи као он посветити свој живот Богу и свом народу, тачније привести свој народ Богу и вјечно пред Богом стражарити над њим, над његовом душом и срцем, мишљу и дјелом, невиношћу и наивношћу као што мајка стражари над својим чедом. Отуда је сваки наш светитељ стражар и отуда је сваки од њих, а не само Свети Василије Острошки, светитељ. Као наш заштитник Свети Сава је и у нашем као и у свом времену најсавременији и најмодернији од свих нас.”
Закључио је да смо последњих стотињак година прилично бјежали од Светог Саве губећи себе и њега као свог ближњег, но како професор Перовић указује, Свети Сава није никад бјежао од нас, већ нас је стрпљиво чекао да се вратимо:
,,Иако смо у последњим временима слободе, неких последњих стотињак година бјежали од Светог Саве, ослобађали друге, гинући за њих и губили себе и Светог Саву као свог ближњег, он није никада бјежао од нас. Стрпљиво нас је чекао и знао да ћемо се вратити и сазнати да само ако светосавски будемо савремени ми ћемо и даље опстати у савремености. Не тако давно како већ чусмо од Митрополита, на челу са Светим Савом осјетили смо његово присуство у литијама, свако од нас лично, због тога су наше литије биле нешто најмодерније и најблагородније у последњој европској историји, последњи остаци Европљанина који држи до себе и свога права да служи Богу и да влада сам над собом. Све то захваљујући нашим најближим ближњима, Светом Сави и његовој светој дјеци”, поручио је напослијетку професор др Драго Перовић.
У оквиру културно-умјетничког програма вечери наступили су: Хор Светог апостола и јеванђелиста Марка, камерни оркестар, оперски пјевач Марко Калајановић, Даница Црногорчевић, АНИП “Ђурђевданско коло” и гуслар Владимир Радојевић.
