Двадесет девете недјеље по Духовима, на празник Светих Отаца, Владика Димитрије началствовао је светом архијерејском Литургијом у Mанастиру Дужи. Преосвећеном Владици саслуживали су свештеници и свештеномонаси Епархије захумско-херцеговачке.
У јеванђељској бесједи, Владика Димитрије појаснио је да црква данас прославља оне из чијег сјемена је произашао Господ Исус Христос. Тумачећи светописамске ријечи, Владика се присјетио стихова псалмопојца Давида: ”Приступи човјек, и срце дубоко, и узвисиће се Бог”, појашњавајући да је Авраамовим послушањем почела историја Спасења, у којој је Бог — нараштајима кроз вјеру — припремао силазак на земљу како би постао човјек — Емануил. Он је морао постати потпуни човјек, како би постао Спаситељ. Узимајући све људско — и душу, и тијело, и дух — потпуно се поистовјетио са сваким човјеком на земљи како би људи могли вјером ући у то чудесно дјело Спасења, постајући од слабих јаки. Од Авраама до Марије, Мајке Божије, читаво спасење људског рода зависило је од праведних људи који су имали вјеру. Славећи Спаситељев долазак и Његове праоце по тијелу, црква слави све оне који су угодили Господу вјером.
Упознајући манастирску заједницу са доласком новог настојатеља, тврдошког сабрата, јеромонаха Теофила, и његовим надахнућем израженим у ријечима ”манастир је мјесто молитве”, Владика је нагласио да је манастир без молитве само грађевина, а молитвом манастир постаје живо благодатно сунце, извор благодати која грије оне који долазе. Манастири живе када постоји жива јеванђељска вјера која рађа јеванђељски живот и молитву.
По Отпусту, Владика је, предокушајући надолазећи празник, поздравио сабране вјернике ријечима – Христос се роди, и присјетивши се ријечи химне посвећене праоцима, појаснио да су они својом вјером антиципирали оно што ми данас свједочимо: Цркву Божију, благодат Божију и дивни лик Христов. Они су, прије него што је све то наступило, живјели благодаћу, љубављу и Јеванђељем. Новозавјетни човјек може да буде захвалан Богу што живи у вријеме благодати и милости Божије када је пред њим дивни и благодатни лик Христов, с којим се може најтјешње сјединити Причешћем. Појашњавајући смисао данашњег празника, Владика је појаснио да Оци — једнако као Материце и Дјетињци — свједоче вјеру у то да природна човјекова породица служи приопштавању Цркви Божијој, небеској породици гдје су сви свети које Црква прославља.
