Главне смернице мисионарске делатности Руске православне цркве

Документ је одобрен одлуком Светог синода од 29. децембра 2022. године (бр. 138).

Главна сврха мисионарске службе Цркве, изражене речима Спаситеља својим ученицима, идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28, 19), остаје непромењена у сваком тренутку; међутим, начини да се то постигне на сваком конкретном сегменту историјског постојања Цркве пролазе кроз промене. У апостолско време мисија Цркве била је практично идентична мисионарству, а данас су ови појмови повезани као општи и посебни.

Мисија је сведочење Цркве у свој њеној разноликости облика (богослужење, молитва, духовно-аскетски подвизи, миротворачка мисија, мисија присуства, мисија помирења, социјална, омладинска и затворска служба, веронаука и катихизација, црквена /хришћанска/ књижевност, култура, уметност, архитектура и др.). Сваки савестан члан Цркве позван је да испуни своју мисију, односно да на њему приступачан начин сведочи Јеванђеље.

Мисионарство (мисионарска служба, мисионарска делатност) је један од усмерења мисије Цркве, скуп радњи и метода, међу којима су три усмерења: спољашња мисија; унутрашња мисија; апологетска мисија.

1. Спољашња мисија је усмерена на просвећивање нехришћанских народа и људи који су васпитани ван хришћанске традиције (културе), а састоји се у сведочењу Православља међу:

народима Русије и суседних земаља који не припадају хришћанској традицији;

националним дијаспорама у Русији и у суседним земљама, које чине народи који не припадају хришћанској традицији;

неправославним хришћанима;

страним држављанима који живе на канонској територији Руске православне цркве, као и страни туристи.

Такође, важан правац спољашње мисије у садашњој етапи је и инострана мисија, односно мисија ван канонских предела Руске Православне Цркве.

2. Унутрашња мисија је скуп мера усмерених на привлачење у црквени живот људи који по свом пореклу и васпитању припадају хришћанској култури, али истовремено остају изван црквене ограде.

Унутрашња мисија је мисија која се проводи, по правилу, ван простора парохија и усмерена је на публику која се не изјашњава о некој одређеној верској или конфесионалној припадности. Унутрашња мисија укључује, на пример, такозвану уличну мисију; сведочење православне вере у медијској сфери; проповедање хришћанске вере међу студентима, у просветним и научним заједницама; друге облике мисије.

3. Апологетска мисија има за циљ да сведочи православну веру приврженицима неправославних погледа са изгледом њиховог привлачења (повратка) у крило Цркве. Овај циљ апологетске мисије остварује се одбраном православне вере пред разним јересима и заблудама. Најактуелније  области савремене апологетске мисије су супротстављање секташтву, псевдоправославним учењима, неопаганизму и деструктивним култовима.

Мисија међу приврженицима субкултура такође спада у апологетску усмереност мисионарске делатности, јер је значајан део субкултура деструктиван и промовише насиље, наркоманију, самоубиство, сајбер малтретирање и др., пре свега, међу младима као психолошки најмање стабилном групом становништва.

Превод с руског

редакција портала "Ризница"

Извор: Рatriarchia.ru