У Подгорици је данас, на празник преподобног Симеона Мироточивог, одржан традиционални Светосимеоновски сабор.
Свету архијерејску литургију у саборном храму Христовог Васкрсења служили су Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Преосвећена господа Епископи милешевски Атанасије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, будимљанско-никшићки Методије и захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, уз саслужење свештенства из више епархија Српске православне цркве и молитвено учешће многобројног вјерног народа.
У литургијској бесједи након читања Јеваншђеља Владика Методије је рекао данас Црква, данас у недјељу праштања, васпитава и учи како треба душу своју припремити за улазак у пустињу часнога и вбеликога поста кроз коју треба да прођемо ишчекујући васкрсење и свјетлост Христову, и живот вјечни.
“Кључ помоћу кога треба да покренемо превозно средство којим ћемо стићи до тог жељеног циља је праштање. Без тог кључа узалуд ћемо покушавати. Стотине пута да изговоримо молитву Оче наш неће се ништа покренути, нити ће стићи на оно мјесто гдје она треба да стигне”, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.
Владика је казао да само благодаћу Духа Светога можемо да учинимо добро дјело.
“Без тога духа благодати не можемо ни најмање дјело учинити по својим моћима и снагама. Нема тога хришћанина, који је живи члан Цркве, који то није у себи освијестио и препознао немоћи своје. То један, можда и кључни разлог због кога смо се, ево, и данас овдје окупили – да се напојимо благодаћу Духа Светога да бисмо онда том силом Божанском могли да идемо оним путем којим је ишао и онај кога се данас сјећамо и кога прослављамо, Свети Симеон Мироточиви. Да узмемо крст свој на плећа своја и да идемо смирено за Господом нашим”, рекао је Владика Методије.
Праштање је по Владичиним ријечима једна од најљепших људских врлина зато што је Божанска особина.
“То је једна од Божанских особина. А онај који прашта – тај је истински боголик човјек. Без тога нема нама никаквога напретка, ни као појединцима, а поготово не као заједници народа Божјега”, поручио је Владика Методије.
На крају Литургије Митрополит Јоаникије се обратио вјерном народу ријечима честитајући празник Светог Симеона и почетак васкршњег поста.
„Данас славимо светитеља из рода нашега који је Богу дао све. Не знамо да ли се више жртвовао као државник, као ратник, као дипломата, или као ктитор и подвижник. На крају, све је то запечатио, све оно што је до тада Богу приносио и у славу Божију чинио одрицањем од овог свијета да би Господу посветио и примио на жртву сво своје биће уз монашко служење“, рекао је Митрополит Јоаникије.
Додао је да је Свети Симеон Мироточиви своме роду оставио запаљену свијећу вјере и њену основу за сва времена.
„Зато славимо светог Симеона Мироточивог, једну од највећих личности српског рода, истичући са поносом немањићко наслеђе у Црној Гори. То се наслеђе није његовало само за вријеме Немањића, већ се то његовало кроз сву нашу историју – од Црнојевића и Балшића преко Петровића. Посебно књаз Никола, када је подизао Црну Гору, позивао се на светога старца Немању и на његове заслуге и његово поријекло из Црне Горе“, истакао је он..
Владика Јоаникије је рекао да је данашња киша, која је пратила Светосимеоновси сабор благословена.
„Ово вријеме је Богом благословено. И киша је благословена. Дај Боже да нам буде на здравље и спасење. Исто као и на литији са Светим Василијем“, закључио је Митрополит Јоаникије.
Светосимеоновску бесједу је одржао академик Јован Делић.
“Учинили сте ми највећу част да вам се данас обратим на дан Светога Симеона Мироточивог пред олтараом велелепног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, на домак гроба блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који је овај храм подигао на овом светом мјесту, које је метох манастира Хиландара, што потврђују хрисовуље светих краљева Стефана Првовјенчанога, краља Милутина и цара Душана у којима стоји да су ‘во вјеки вјеков Момишићи са Забјелом Малим и Великим Брдом – метох царске Лавре Манастира Хиландара’. Митрполит Амфилохије је овај народ препородио, свакога од нас појединачно оплеменио, а звање архијереја уздигао до нивоа који су достизале само највеће црногорске владике”, рекао је Делић.
Он је подсјетио да је Подгорица родила Светог Симеона, а преко њега и Светог Саву.
“Црногорски краљ Никола Први Петровић у својој пјесми испјеваној у славу Светога Саве и Савиндана, одлазак Растка Немањића у Хиландар везује за Немањин двор у Рибници. А Подгорица је трудом двојице Митрополита, Амфилохија и Јоаникија, њиховом обновом култа Светог Саве и уздизањем култа Светог Симеона, постала оно што је некада била Рибница – светородан град”. поручио је академик Јован Делић
Потом су архијереји предводили Светосимеоновску литију која се од саборнох храма кретала булеварима Џорџа Вашингтона и Светог Петра Цетињског до Немањиног града на ушћу Рибнице у Морачу гдје је благоссиљан славски колач.
