„Данас, када улазимо у Свету Четрдесетницу, Црква нас подсећа зашто покајање, зашто опроштај и зашто подвиг, говори нам да је наша људска природа створена да буде у дому Божјем“, једна је од поука које је Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије упутио вернима на Светој Архијерејској Литургији, којом је началствовао у Храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање свог заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског намесника другог ваљевског протонамесника Саше Максимовића, старешине катедралне ваљевске светиње протонамесника Драгана Јаковљевића и више овдашњих свештенослужитеља.
Богослужење су појањем употпунили певница и Дечји хор „Емануил“ са диригентом Вањом Урошевић.
Људи нису створени смртни, нити пропадљиви. Сагрешењем прародитеља Адама и Еве, догодило се отпадање од лица Божјег и људска природа постаје смртна. Али, истакао је у проповеди Владика Исихије, не постаје смртна као казна, већ Господ је допустио да постанемо смртни да не би наше отпадање од Њега било вечно.
Умиремо, али нам Бог свима даје васкрсење из мртвих и могућност да се у овом животу, пре своје личне смрти, определимо да ли ћемо у вечности живети у блаженству или у суду, тј. одвојености од Бога. Отпадање од Бога је страшно и управо Велики пост нас више него у било којим данима у години призива да сагледамо страхоту отпадања од Бога, колико је то могуће нама да спознамо. Даје нам и благодат Божју да се кроз труд- пост и молитву, који су два стуба подвижничког живота, да се окренемо Богу у покајању и од Њега тражимо опроштај и припремимо се за Његову благодат, која је изобилна и упућена свима нама, без обзира на то да ли смо добри или лоши, лепи или ружни, грешни или у врлини- рекао је Владика Исихије, нагласивши да Божју благодат треба да затражимо, јер је Бог не даје на силу, већ само са нашом сагласношћу.
Велики пост је десетина времена које посвећујемо Господу, баш како су у старозаветно доба људи посвећивали десетину својих прихода. Објашњавајући уздржавање од мрсне хране у данима поста, Владика Исихије је рекао да Бог од нас не очекује да не једемо, будући да нам је дао храну да кроз њу имамо живот, али нас призива да храна, а заједно са њом и друге насладе, не буду нешто што заузима место божанском у нашем животу. Да можемо да живимо у уздржању, јер тако се могу умирити нагони тела, те осетити духовне вредности које нам Бог даје.
Потрудимо се да постимо и ослободимо се јарма телесности и јарма овог света, који влада нама пре свега кроз наше трбухе. Да бисмо постили исправно, треба пре тога да се измиримо са својим ближњима и Господ нас подсећа у Светом јеванђељу (Мт 6, 14-21) да онако како ми опростимо ближњима, да ће тако Господ нама опростити… Велики пост је време праштања, време када се враћамо своме Господу и нека свима буде благословен тај велики подвиг- поручио је ваљевски архипастир.
На крају богослужења, Владика Исихије принео је кратко похвално слово Светом Симеону Мироточивом, утемељитељу српске државе Стефану Немањи и оцу највећег Србина свих времена- Светог Саве, чије се име налази у календару наше Свете Цркве за данашњи дан.
Старешина Храма Васкрсења протонамесник Драган Јаковљевић позвао је верни народ да наредне недеље- Недеље православља дође у храм на Свету Литургију, а потом и на Синодик православља, богослужење којим се прославља велика победа поштовалаца икона над иконоборцима, коју је Црква остварила у 9. веку.
Извор: Епархија ваљевска
.jpg)
