Да ли сте икада чули такву фразу: „Могу све да опростим, али такав и такав чин - никада!“?
Није тако ретка ствар када су људи спремни да опросте оно што није тешко опростити. Али нешто озбиљно - то је веома тешко опростити, а у неким случајевима и као људски, готово немогуће.
А наша страшна и луда времена то само још једном потврђују: како опраштати кад је около толико бола и патње, толико неправде, издаје и злочина? Који опроштај је у питању?
Овакав начин размишљања открива тужну чињеницу да на много начина још увек живимо по принципима Старог завета, где је норма враћање добром за добро и злом за зло. Делује тако природно, тако разумљиво, тако људски.
Али зашто Бог захтева од нас толико тешко дело? Толико тешко да нам се понекад чини немогуће за нас, слабе беспомоћне људе?
У овом случају, треба да имамо на уму две реченице из Светог Писма: „Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.“ (Мат 19,26) и „Господ ми рече: „Доста ти је благодат моја; јер се сила моја у немоћи показује савршена“ (2. Коринћанима 12,9).
Као што видимо, оно што нам се чини немогућим остварује се уз помоћ Божију, а још више – Господ посебно тражи да нам помогне управо када смо посебно слаби и свесни своје слабости. Све што нам треба је жеља и одлучност да опростимо.
Опраштање је важан критеријум за наше спасење, јер колико смо спремни да опростимо, толико Господ опрашта наше грехе и злочине. Ово је један од разлога зашто је Недеља праштања установљена пре почетка Великог поста, јер са праштањем туђих грехова почиње пут покајања за сопствене грехе, будући да је у духовном животу све међусобно повезано.
Нека Господ данас очисти наша срца од злобе и мржње, да нам да снаге да опростимо другима и тако нам помогне да добро почнемо Велики пост.
Митрополит Антоније (Паканич)
Извор: Рravlife.org
