На празник Преподобног богоносног и мироточивог оца Симеона – утемељитеља српске државе, заштитника ништих и убогих, научитеља Христовог закона у своме народу, искоренитеља јереси, ктитора цркава и манастира, љубитеља ангелског лика – у манастиру Студеници, поводом ктиторске славеу, свету Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин.
Саслуживали су игуман студенички архимандрит Тихон, игуман Ђурђевих Ступовива код Берана архимандрит Данило, архимандрит Дамјан (Цветковић), протојереј-ставрофор Љубинко Костић, јеромонах Виталије (Милошевић), игуман Згодачице протосинђел Стефан, јеромонах Иларион из манастира Преображења, свештеници Сава Шмигић, Данило Петровић (који је на Литургији рукопроизведен у чин протојереја), Александар Бојовић (који је одликован чином протонамесника) и Бојан Чоловић, као и ђакони Стефан Симић и Предраг Владисављевић.
Појали су ученици Нишке богословије у молитвеном присуству монахиња из манастира Каменца, Сретења, Благовештења и Вољавче. – На прагу смо Великог поста, за који се припремамо пре свега опраштањем једних другима. Темељ нашег хришћанског живота и подвига јесте смирење које не можемо задобити без нашег труда на испуњавању Божјих заповести, а на том духовном путу узор живота и помоћници су нам свети Немањићи: Симеон, Сава, мати Анастасија, Симон Монах. Нека је срећана слава високопреподобном игуману Тихону, студеничком братству и свом сабраном народу.
* * *
За монашки живот Симеон је у скривености срца уздисао и под старе дане се појавио као монах у својој задужбини Студеници, која је врхунац његове ктиторске делатности, по својој лепоти, где је унапред припремио себи гробницу. Ту ће Свети Сава положити мошти свога оца, учитеља и сатрудника, пошто их је пренео из светогорског манастира Хиландара. Ево како о томе пише његов син, тада на престолу државе, Стефан Првовенчани, по окончању унутрашњих сукоба око власти: „Јер се нисмо уздали у наше оружије већ у силу Господа и Спаса нашега Исуса Христа и у прави благослов и молитву господина Светог ми Симеона. Зато и не погрешисмо у надама нашим. Зато те непрестано молим, о преподобни оче наш Саво, послушај глас који ти шаљем из дубине срца и не презри мољење моје и скупивши мошти Светог и Преподобног, учини с нама милост, пожури се и сам донеси миомирисне мошти Светога, да се просвети отачаство његово доношењем моштију његових и доласком твојим. Непријатељи наши поругали би нам се, да се није умилосердио на нас Владика Господ наш Исус Христос и Пречиста његова Мати, и молитвама овог Светог и тебе, Преподобни, сабрао нас је од народа и од руку иноплеменика и походио наше немоћне слабости, и избавио нас од противника, заштићујући нас од свако дела ђавољег. И одмах, са журбом, сакупивши архијереје своје и јереје и монахе, изиђох му у сусрет. И дочекавши мошти Светог на том месту сатворисмо ноћну молитву, са псалмима и песмама, појући надгробна појања, са кадионицама и добромирисним мирисима, допратисмо до припремљеног њему гроба у Пресветој Богородици у Студеници, који сам себи припеми. И положисмо их часно у гроб, са хвалама, славећи Оца и Сина и Светога Духа“.
Извор: Епархија жичка
