Његово високопреосвештенство Митрополит црнoгорско-приморски г. Јоаникије данас 7. фебруара, на празник Светог Григорија Богослова, служио је Свету службу Божију у Горњем Острогу поред моштију Светог Василија Острошког. Митрополиту су саслуживали архимандрит Сергије (Рекић), протојереј-ставрофор Драган Ристић и ђакон Ведран Грмуша, уз молитвено учешће вјерног народа.
У литургијској бесједи Вископреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да је Господ Исус Христос, при крају свога дјела на замљи, рекао својим светим ученицима и апостолима да ће им послати другог утјешитеља који ће их упутити у сву истину и напоменути им о свему ономе што је говорио, што би значило да ће им открити и смисао свега онога што је говорио. Како је објаснио то се не односи само на апостоле, непосредне ученике Христове, него на све оне који су ишли путем Божијим, који су служили Господу, нарочито на оне којима је било провјерено од Божјега промисла да проповедају ријеч Божију. А управо један од највећих проповједника ријечи Божије послије светих апостола је Свети Григорије Богослов кога данас прослављамо.
“Када читамо његове бесједе и свете списе, видимо велико образовање, велико реторско умијеће и огромне дарове, видимо пјеснички дар који је био од Бога дат – дар речитости. Али прије свега види се да је Свети Григорије био испуњен страхом Божјим, а друго име за страх Божији је љубав према Господу. Његово биће је сво треперило пред тајнама Божјим, пред тајном Свете Тројице и он је један од највећих тумача тајне Свете Тројице, зато је и назван Богословом”, казао је Владика Јоаникије.
Додавши да је ријеч Светог Григорија Богослова такође била и пастирска, напоменуо је да се он, колико год је био образован, трудио да његова ријеч буде разумљива и пријатна, како би код људи пробудила интересовање за Свете тајне. Колико је био опрезан према томе шта ће рећи или шта ће написати, остала је његова ријеч да онај који говори треба да зна у ком тренутку говори, које је вријеме за то, да зна о чему и колико да говори. Свети Григорије је ишао на то да се каже само оно што је најважније, а онај ко мисли да ће све објаснити, како је поучио сабране Митрополит, на погрешноме је путу, јер човјек није само рационално него осјећајно и вољно биће. Због тога је важно да се код човјека пробуди интересовање, “да се његово биће отвори па ће га Господ научити”.
“Знао је Свети Григорије да је мудрост Божија од Бога, а не од људи. И колико је год био учен, његова ријеч није била од књига, није говорио само оно што је научио из књига него је говорио и оно што му је Бог откривао кроз молитву и подвиг, кроз богомислије, и то је оно најљепше и најдубље у његовим списима и бесједама”, казао је Вископреосвећени и подсјетио да ријеч Божија није остала само на апостолима, само на Света Три јерарха – Св. Василију, Григорију и Јовану Златоустоме – већ се ријеч Божија проповједа у сва времена.
У наше вријеме такође смо имали богонадахнуте проповједнике ријечи Божије: Светог Владику Николаја и нашега Митрополита Амфилохија, као и многе друге који су живјели скривено и мало говорили.
“Али њихова ријеч је била засољена благодаћу Божјом и памти се свака, и скупљау се те ријечи као бисери. Као што је Преподобни Симеон Дајбабски или још поједини преподобни који нијесу ни писали, али је њихова ријеч остала јер је то сјеме које даје плода, када се посије на чистом и здравом срцу људском оно рађа. Такви су дарови Божији, непрестано се изливају”, бесједио је Митрополит црнoгорско-приморски г. Јоаникије.
Божија љубави и мудрост, Божија истина и правда је живи непресушни извор, са кога, како је нагласио, можемо непрестано да се напајамо и обнављамо и узрастамо духовно. Као примјер навео је Светог Василија Острошкога, који је мало говорио, а код чијих моштију се људи просвећују правом истинском вјером и оплемењују Божијом свјетлошћу и мудрошћу.
“И науче овдје код Светога Василија ону науку која се не може научити на универзитетима, зато видимо да многи умни, образовани људи долазе и овдје се смире и скруше. И то је лијепо и величанствено, јер видимо да у новом покољењу има страха Божјега, има честитости, има доброте и даће Бог да тога буде све више. Нека је срећан данашњи празник и молитве Светог великог Божјег угодника, једнога од Тројице јерараха и другога Богослова Христовога, послије Јована Богослова, нека буду са свима вама, да вам буду на помоћи, да вас руководе у све дане вашег живота”, поручио је на крају Његово високопреосвештенство Митрополит црнoгорско-приморски г. Јоаникије.
Потом се сабранима обратио игуман острошки архимандрит Сергије подсјетивши да је на данашњи дан, на овом мјесту под омофором Светога оца Василија, наш Митрополит Јоаникије прије више од 30 година примио свештеничку службу (рукоположен је у чин јерођакона 7. фебруара 1991. године):
“Ми, братија и поклоници, сви на овај дан желимо нашем Митрополиту Јоаникију, да још на многа и многа љета у добром здрављу, са сваким Божјим благословом, и даље носи крст и ове острошке светиње и цијеле Митрополије, кога је ево и сами наш Василије Острошки позвао да му да овдје првине те службе, и нека га чува на многа и блага љета!”
